Српска лексикологија данас: садашње стање и перспективе

Abstract

Рад је посвећен србистичким лексиколошким истраживањима. Развој лексикологије (и шире – семантике) подељен је у три етапе: (1) прва половина ХХ века, (2) од педесетих до осамдесетих година ХХ века и (3) од осамдесетих година ХХ века до данас. Највише пажње посвећено је, разумљиво, трећој фази. Начињена су два пресека развоја лексикологије у србистици од осамдесетих година ХХ века до данас – први је ужи, према значајним личностима и институцијама, а други, опширнији, општији и пропустљивији, према темама које су обрађене у српској лексикологији. Други пресек је учињен поделом лексиколошких истраживања према осам критеријума: 1) према лингвистичком правцу; 2) према стрним утицајима; 3) према утицајима других наука; 4) према броју језика који се истражују; 5) према лексичкој јединици која се истражује; 6) према временској равни која се истражује (синхронијска/дијахронијска испитивања); 7) према врсти лексичких односа; 8) према месту лексеме у лексичком систему.

В начале 21 века сербская лексикология находится одновременно под влиянием славистической (прежде всего русской) и англосаксонской семантики. В работах сербских лексикологов были использованы различные семантические теории. В семидесятые годы 20 века ведущей теорией являлся компонентный анализ, а с девяностых годов 20 века на сербскую лекикологию влияет когнитивная лингвистика. Увеличивается количество междисциплинарных исследований, в которых лингвистика переплетается с психологией, комумникологией, социологией. Лексикология часто переплетается и с синтаксисом, словообразованием, морфологией, стилистикой и т.д. На определенные семантические исследования влияет прагматика. В зависимости от объекта анализа и применяемой теории, используются разнообразные методы, в том числе коллокационный, ассоциативный, а также различные виды синтаксических теорий. Фокусом семантических исследований является семантика слов, реже значение морфем или предложений. Будущее сербской лексикологии лежит в развитии междисциплинарного подхода, а также в ее связях с другими лингвистическими и нелингвистическими науками.

At the turn of 21st century Serbian lexicology is under the influence of the Slavic (predominantly Russian) and Anglo-Saxon semanticists. Different semantic theories are used in language analyses in Serbian papers. Since the 1970s componential analysis had been a leading theory, but as of the 1990s Serbian lexicology has come under the influence of cognitive linguistics. There are more and more interdisciplinary investigations where linguistics is interwoven with psychology, communicology, and sociology. Often, lexicology is interwoven with other linguistic disciplines, such as syntax, word formation, morphology, stylistics, etc. Recently, some semantic studies have been conducted from the pragmatic viewpoint. Depending on the object of the analysis and the theory chosen, different research methods are used, such as collocational, associative, and additionally, various types of syntactic and semantic approaches are taken. The focus of interest is semantics of words, and less frequent of morphemes or sentences. The future of Serbian lexicology lies in promoting an interdisciplinary approach, and its relation with other linguistic disciplines and other nonlinguistic sciences.