Show simple item record

Оn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages

dc.creatorПипер, Предраг Ј.
dc.date.accessioned2019-10-07T10:59:02Z
dc.date.available2019-10-07T10:59:02Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.issn0350–185x
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/6434
dc.description.abstractSocial femininatives, such as Serbian певачица, учитељица, управница, available in all Slavic languages, have in recent decades become a subject of language policy based on political correctness in the field of gender relations.As part of this language policy, the requirement is put forward of creating feminine neologisms in respect of each masculine noun, designating a profession or social status. The use of the ideological and political criteria in order to change the grammatical structure of the language is typical of more or less all modern Slavic literary languages. A common feature of such language policy is their communicative and grammatical groundlessness.en
dc.description.abstractСоциальные фемининативы типа сербских певачица, учитељица, управница, существующие во всех славянских языках, в последние десятилетия стали актуальным объектом языковой политики, проводимой с точки зрения политкоррект- ности в области гендерных отношений. Этим обусловлено требование формирования фемининных неологизмов по отношению к каждому имени существительному мужского рода, обозначающему профессию или социальный статус. Подобное влияние идеологических и политических критериев на изменение грамматической структуры языка наблюдается в большей или меньшей степени во всех современных славянских литературных языках. Общей чертой, характеризующей такую языковую политику, является коммуникативная и грамматическая необоснованность выдвигаемых требований.ru
dc.description.abstractПредмет овог рада је једна актуелна појава у савременим словенским језицима, неједнако у њима изражена, чија је суштина у тежњи појединих друштвених субјеката да се граматичка категорија именичког рода прилагоди захтевима актуелног политички коректног говора. У неким словенским језицима та појава има дубље, а у другим краће корене, или се и није укоренила, а испољава се у захтевима да према именицама мушког рода које значе друштвени статус или професију, обавезно (дакле, граматикализовано) постоје и именице женског рода са одговарајућим значењем, те да се приликом употребе именица које значе професију или друштвени статус обавезно истиче пол особе о којој је реч. У раду се развијају тезе: 1. да се процес стварања социјалних фемининатива природно шири и да треба да се шири у складу са све већом улогом жена у савременом друштву, која им свакако припада, 2. да је та појава неједнако изражена у појединим словенским језицима, 3. да је у већини савремених словенских језика више изражено вештачко стварање социјалних фемининатива и ширење њихове употребе него њихово спонтано настајање, 4. да се вештачко стварање социјалних фемининатива одвија на начин који је недоследан јер не узима у обзир друге врсте речи и синтаксичка правила, 5. да то има за последицу доста изражена колебања у употреби фемининатива, што у извесној мери дестабилизује књижевнојезичку норму, 6. да је употреба социјалних фемининатива сувишна тамо где наглашавање пола особе о којој је реч представља комуникацијски небитну информацију, 7. да употреба или избегавање употребе фемининативних неологизама неретко има за последицу маркирања говорника према критеријуму политичке коректности или некоректности, 8. да је такав однос према фемининативним неологизмима покушај политизоване граматикализације појаве која је по својој природи у словенским језицима слабо граматикализована. Емпиријску основу овог рада чине примери узети из штампаних и електронских речника и база података о словенским језицима као и примери добијени анкетирањем говорних представника појединих словенских језика.sr
dc.publisherБеоград : Институт за српски језик САНУsr
dc.publisherБеоград : Српска академија наука и уметностиsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178021/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceЈужнословенски филологsr
dc.subjectсрпски језикsr
dc.subjectсербский языкsr
dc.subjectSerbian languagesr
dc.subjectславянские языкиsr
dc.subjectграмматический родsr
dc.subjectестественный родsr
dc.subjectфемининативыsr
dc.subjectполиткорректностьsr
dc.subjectSlavic languagessr
dc.subjectnounssr
dc.subjectgrammatical gendersr
dc.subjectnatural gendersr
dc.subjectfemininativessr
dc.subjectpolitical correctnesssr
dc.subjectсловенски језициsr
dc.subjectименицеsr
dc.subjectграматички родsr
dc.subjectприродни родsr
dc.subjectфемининативиsr
dc.subjectполитичка коректностsr
dc.titleО социјалним фемининативима у српском и другим словенским језицимаsr
dc.titleОn Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languagesen
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractPiper, Predrag J.; On Social Femininatives in Serbian AND other Slavic Languages; O socijalnim femininativima u srpskom i drugim slovenskim jezicima;
dc.rights.holderИнститут за српски језик САНУsr
dc.citation.spage35
dc.citation.epage65
dc.citation.volume72
dc.citation.issue3-4
dc.identifier.doi10.2298/JFI1604035P
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/25936/piper.femininativi.2016.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record