Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53
The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка
анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске
прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена
на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција.
В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую
ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано.
Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться
их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех,
которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения
книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским
языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская А...лександрида), а некоторые –
почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое).
В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и
синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века
(Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех
языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта)
и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных
Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве-
ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио-
нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой
нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени
переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха-
рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции.
In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and
Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could
get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each
other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been
written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this
genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam
and Joasaph Romance), the other in its low...er functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance).
This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic
features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the
possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th
-century transcript from Serbian Manuscript No.
53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal
zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown
that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character
which had developed until the 15th
century, while those from the later period have not
been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to
the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.
Keywords:
историја језика / история языка / history of language / српски / српскoсловенски / хибридни језик / Акир Премудри / Serbian / Serbian Church Slavonic / hybrid type of language / Sage Ahiqar / сербский / сербскославянский / гибридный язык / Акир ПремудрыйSource:
Јужнословенски филолог, 2016, 72, 1-2, 105-126Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
- History of Serbian Language (RS-178001)
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Курешевић, Марина Ф. PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6432 AB - У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција. AB - В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано. Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех, которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые – почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое). В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века (Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта) и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве- ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио- нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха- рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции. AB - In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance). This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th -century transcript from Serbian Manuscript No. 53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character which had developed until the 15th century, while those from the later period have not been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53 T1 - The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia T1 - Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53 SP - 105 EP - 126 VL - 72 IS - 1-2 DO - 10.2298/JFI1602105K UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 ER -
@article{ author = "Курешевић, Марина Ф.", year = "2016", abstract = "У раду се даје фонолошка, фонетска, морфолошка и синтаксичка анализа Слова Акира Премудрог у циљу употпуњавања представе о реализационим могућностима језика српске средњовековне нелитургијске прозе. Показује се да је текст писан мешаним (српскословенско-старосрпским) језиком, тзв. хибридним типом језика. Анализа је спроведена на препису текста који се налази у оквиру шеснаестовековног рукописа (Зборника апокрифа и других састава) број 53 из Народне библиотеке Србије, за који је утврђена западноштокавска провенијенција., В условиях гомогенной диглоссии, характеризующей сербскую языковую ситуацию в среднем веке, использование двух языковых систем – сербскославянской и древнесербской – было полностью функционально дифференцировано. Однако в некоторых жанрах все же могло произойти их сближение, наблюдаться их взаимовлияние и даже взаимодействие. В отдельных текстах (особенно в тех, которые написаны в ином социолингвистическом контексте или в периферийных областях штоковского диалекта) взаимовлияние двух языковых систем в результате способствовало созданию гибридного языка, своеобразного смешения книжных (сербскославянских) и вернакулярных (штокавских) черт. Именно нарративные сочинения нелитургического содержания представляли смешанную зону, т.е. тексты, которые могли быть написаны различными типами языка. Подтверждено, что некоторые сочинения могли быть написаны сербскославянским языком высокого стиля (Роман о Варлааме и Иоасафе), некоторые – сербскославянским языком более низкого стиля (Сербская Александрида), а некоторые – почти настоящим древнесербским языком (Роман о Трое). В статье представлен фонологический, фонетический, морфологический и синтаксический анализ Слова Акира Премудрого с целью дополнить представления о функциональных возможностях языка сербской средневековой нерелигиозной прозы. Анализ сделан на материале списка рукописного текста XVI века (Сборник апокрифов и других сочинений) Nr 53, принадлежащего фонду Национальной библиотеки Сербии; для текста подтверждена западноштокавская провениенция. Результаты исследования свидетельствуют о том, что в тексте на всех языковых уровнях переплелись черты древнесербского (штокавского диалекта) и сербскославянского языков, вследствие чего невозможно констатировать преобладание одного из них. Анализ позволяет доказать, что среди вернакулярных Језик Слова Акирa Премудрог черт преобладают общештокавские черты, относящиеся к периоду ранее 15 ве- ка, в то время как те из более позднего периода не подтверждены. В функцио- нальном аспекте следует отметить, что стиль этого текста близок средневековой нелитургической нарративной прозе, в языке которой в определенной степени переплетаются традиционные литературно-языковые модели с образцами, ха- рактерными для разговорной речи или устной литературной традиции., In terms of homogeneous diglossia, the basic characteristic of the Serbian mediaeval language situation, the usage of two language systems, Serbian Church Slavonic and Old Serbian, were clearly functionally demarcated. However, in some genres they could get closer to each other, could influence each other and could even interfere with each other. In some texts of secular character (especially those written in different sociolinguistic contexts or in peripheral shtokavian dialectal zones) as a result of the mutual influence of two language systems a hybrid language, a mixture of Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian) elements, could have arisen. Narrative texts of non-liturgical character represented a mixed zone, that is, the texts which could have been written in different types of language. So far it was confirmed that some texts of this genre could have been written in high-style Serbian Church Slavonic (e.g. the Barlaam and Joasaph Romance), the other in its lower functional style (e.g. the Serbian Alexander Romance), and the third in almost pure Old Serbian (e.g. the Troy Romance). This paper investigates the phonological, phonetic, morphological and syntactic features of the Story of the Sage Ahiqar in order to expand the knowledge about the possibilities of language realisations in Serbian medieval non-liturgical narrative prose. Analysis was conducted on the 16th -century transcript from Serbian Manuscript No. 53 of the National library of Serbia, which originated in the west shtokavian dialectal zone. The results have confirmed the presence of elements originating both from Serbian Church Slavonic and Old Serbian (shtokavian vernacular) at every language level without a possibility to say which of them prevail. The analysis has also shown that the dominant vernacular features include those of common shtokavian character which had developed until the 15th century, while those from the later period have not been noted. Regarding the stylistic aspect, the functional style in this text is similar to the other narrative texts where traditional language patterns overlap with patterns characteristic of spoken language or oral literature.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53, The Language of the Story of the Sage Ahiqar From Serbian Manuscript no. 53 of the National Library of Serbia, Язык Слова Акира Премудрого из рукописного сборника Национальной библиотеки сербии nr 53", pages = "105-126", volume = "72", number = "1-2", doi = "10.2298/JFI1602105K", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432" }
Курешевић, М. Ф.. (2016). Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 105-126. https://doi.org/10.2298/JFI1602105K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432
Курешевић МФ. Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):105-126. doi:10.2298/JFI1602105K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .
Курешевић, Марина Ф., "Језик Слова Акирa Премудрог из рукописног зборника Народне библиотеке србије бр. 53" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):105-126, https://doi.org/10.2298/JFI1602105K ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6432 .