Словенска лексика за људске особине и емоције у Eлезовићевом „Речнику косовско-метохиског дијалекта“

Abstract

У раду се обрађује словенска лексика са значењем људских особина и емоција у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глише Елезовића. Узима се у разматрање само она лексика која је културолошки, семантички или творбено специфична у односу на лексику из исте тематске групе у савременом српском књижевном језику. Г. Елезовић је за овај дијалекатски речник прикупљао грађу на самом почетку ХХ века, што значи да он осликава лексичко стање из XIX века, па и раније (јер је грађу за речник eксцерпирао и из једног писаног документа из XVIII века). Обрада лексике из овог речника доводи нас до великог броја закључака у вези са културом српског народа који је у XIX веку живео у Вучитрну, и на Косову уопште, али и до бројних запажања у вези са творбеним и семантичким променама у српском лексикону.

В статье анализируется славянская лексика со значением личностных качеств и эмоций человека, представленная в Словаре косовско-метохийского диалекта, составленном Глишей Элезовичем. Для этого диалектного словаря материал был собран в самом начале ХХ века. Это значит, что автором отражено лексическое состояние диалекта XIX века и более раннего периода, поскольку имеют место примеры и из письменного документа XVIII века. Анализ лексики этого словаря позволяет сделать значительные выводы относительно культуры сербского народа XIX века, населявшего Вучитрн и Косово в целом, а также обращает внимание на многочисленные словообразовательные и семантические изменения в сербском языке.

The paper discusses the Slavic lexis denoting human traits and emotions in Gliša Elezović’s Dictionary of the Kosovo and Metohija Dialect. The author of the dictionary collected the material at the very beginning of the 20th century, which means that the volume presents the lexical material of the nineteenth century and possibly even earlier (since the material for the dictionary also comes in part from a written document from the eighteenth century). The present analysis of the lexis results in a large number of conclusions with respect to the culture of the nineteenth-century Serbs who lived in Vučitrn, and in Kosovo in general.Also, it is possible to arrive at a number of observations concerning the word-formation processes, as well as the semantic diachronic changes in the Serbian lexis.