Егзистенцијалне конструкције призренско-јужноморавских говора у Метохијској и Косовској котлини

Abstract

В работе анализируются экзистенциальные конструкции с глаголами „бити“ (ез5е) и „имати“ (Вабеге) в призренско-южноморавских говорах Метохийской и Косовской котловин. Модели экзистенциальных конструкций рассматриваются в широком контексте балканских славянских и неславянских языков.

В говорах Метохийской и Косовской котловин подтверждены балканские инновации как на уровне личных, так и на уровне безличных экзистенциальних конструкций. Наблюдается смешение моделей с согласо- ванием подлежащего и сказуемого и моделей с безличной формой сказуемого (имало ъуди у Оптёрушу : било Рафч’ани за у вб]ску : имав калуи'ери у Деч’ане : у наш кра] бил’е зидари : имало авиуоне на нёбо : било и срушене гробове : имал’е свашове што гледал’е младицу : динаре бил’е прё! — подримский говор). Подобные колебания форм объясняются взаимовлиянием личных и безличных экзистенциальных предложений, а также насыщенностью семантики глагола йаБете и влиянием контактных языковых систем — субстратного романского типа.

Особое внимание в работе уделено форме существительного в безличных конструкциях, поскольку в качестве конкурентных форм (прежде всего во множественном числе) здесь выступают номинатив и общий падеж. Обобщенный номинатив как падеж экзистенциального субъекта в личных и безличных предложениях редуцируется в связи с факультативным распространением общего падежа под влиянием управления глагола „имати“ из личных конструкций.

У раду се разматрају глаголска и именичка јединица у егзистенцијалним конструкцијама са глаголима „бити“ (esse) и „имати“ (habere) у призренско-јужноморавским говорима Метохијске и Косовске котлине, са освртом на шири балкански контекст.

У говорима метохијско-косовског ареала уочене су балканистичке иновације како на нивоу личних тако и на нивоу безличних егзистенцијалних конструкција, са тенденцијом мешања модела са оствареном конгруенцијом и модела са безличним обликом предиката (имало људи у Оптерушу : било Рафч 'ани за у војску : имав калуџ 'ери у Деч'ане : у наш крај бил е зидари : имало авијоне на небо : било и срушене гробове : имал'е свашове што гледал'е младицу : динаре бил е пре) – подримски говор). Овакво флуктуирање објашњава се међусобним утицајем личних и безличних егзистенцијалних реченица, богатом семантиком глагола „имати“, утицајем контактних језичких система – супстратног романског типа и албанског, пошто се у њима јављају егзистенцијални глаголи езхе и ћађеге, са употребом у личним и безличним егзистенцијалним конструкцијама. Ширењу „имати“ доприноси и близина оближњих македонских говора.

Посебна пажња у раду посвећена је именичкој јединици у егзистенцијалним конструкцијама, пошто се јављају – пре свега у множини – номинатив и општи падеж. Присуство номинатива као падежа субјекта нападнуто је продором општег падежа под утицајем посесивног значења глагола „имати“.