Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави

Abstract

Музика влашке етничке заједнице у Србији до сада је окупирала пажњу етномузиколога, који су акценат стављали првенствено на инструменталну праксу, док су облици вокалног и вокално-инструменталног изражавања нешто мање проучавани. Разлог јесте језичка баријера, као и чињеница да је инструментална музика Влаха очувана у знатно већој мери него друга два поменута вида њеног изражавања, што је и био подстицај да се управо њима сада посвети већа пажња. Тако ће ова студија представљти покушај сагледавања вокалног и вокално-инструменталног влашког музичког изражавања у дијахронијској перспективи: од краја седамдесетих година прошлог века до данашњих дана, и то на подручју општине Петровац на Млави. Ово је омогућено захваљујући увиду у аудио-снимке које су на поменутом простору начинили петровачки новинар Владимир Пауновић (спорадично, у временском периоду од седамдесетих година прошлог века, па до почетка двехиљадитих година), као и етномузиколог Љубинко Миљковић (средином деведесетих година прошлог века). Актуелну музичку праксу забележила је ауторка студије, спроводећи теренска истраживања у протекле три године. Циљ је да се детектују промене настале у поменутом временском периоду, које се најпре огледају у жанровској редукцији, и у „страним“ утицајима на актуелну праксу, али и да се издвоје потенцијални непромењени елементи, заједнички за посматрани временски период. Регистроване промене ће уједно помоћи да се сагледају и различити начини испољавања етничког идентитета Влаха путем музике.

The music of the Vlach ethnic community in Serbia has so far occupied the attention of ethnomusicologists, who put emphasis primarily on instrumental practice, while the forms of vocal and vocal-instrumental expression were somewhat less studied. Thus, this study is an attempt to observe vocal and vocal-instrumental Vlach music expression in a diachronic perspective: from the end of the 1970s to the present day, in the municipality of Petrovac na Mlavi. Changes that were detected refer to genre reduction, and the "foreign" (Serbian and Romanian) influences of current practice, and one of the main reasons for the new changes is the problem of self-identification of the Vlachs until the end of the 20th century. It is noticed that due to the tendency to emphasize the Vlach identity, which was especially pronounced since the 2000s, which should be shown as distinctive in relation to the Serbian one, and today to a large extent in relation to the Romanian (since the National Council of Vlach struggles with so-called "romanization" of the Vlach population), the Vlach singers resort to what is most accessible to them, and thereby publicly served and approved as Vlachs. We also see that the Vlachs in this region are not fully aware of what elements of music, which they use as a symbol of Vlach identity, can actually be labeled as Serbian or Romanian. The considered facts confirm that Vlach music has become one of the most important ethnic symbols of the Vlach minority, and especially the forms of its vocal and vocal-instrumental expression, since they contain an essential element of the Vlach identity - the Vlach language.