Химна и Суматра Светислава Божића : сусрет композитора са Милошем Црњанским

Abstract

Светислав Божић у више се наврата током свог досадашњег стваралаштва инспирисао поезијом Милоша Црњанског (1893–1977), једног од најутицајнијих имена српске књижевности XX века. Поред мештовитих хорова, Сербија (1991), Етеризам (1992), Светлости и сенке над Метохијом (2004), вокално-инструменталних остварења, Сеобе за мештовити хор и симфонијски оркестар (1992/93) и Ламент над Београдом за солисте, мештовити хор и гудаче (1998), затим одломака из драме Тесла, те остварења Благовести, поезија Милоша Црњанског нашла је своје посебно место у жанру соло песме нашег композитора. С подручја музике за глас и инструменталну пратњу, која ће бити у фокусу овог рада, Божић је написао шест композиција: Стражилово за тенор и гудаче (1989), Химна (1997), 4 те четири дела за женски глас и клавир, Суматра (1997), Гротеска (1998), Предосећање (1998) и Беспућа (1998) 5 . Анализирањем музичких планова, разматрањем карактеристичне музичке драматизације текста, а полазећи од Божићевих теоријских експликација процеса омузикаљења стихова, утврдиће се специфичност ауторове интенције ка тесној вези између музике и речи, на примерима песама Химна и Суматра. Такође, важан аспект ове студије јесте компаративно сагледавање поетика Светислава Божића и Милоша Црњанског, односно, осветљавање композиторове привржености овом класику српске модерне књижевности, чија је поезија, једна од, несумњиво доминантних извора Божићеве инспирације.