Post-factual Music Historiography: Legends of Art–Religion
Постчињенична историографија музике: легенде о уметности–религији
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
In many of its areas, the writing of music history in Germany is characterised by the Romantic music outlook and its “Two-World-Model”: the real world is seen as opposing the ideal world of music as a higher existence of ideas and ideals. Art music in the emphatic sense, commonly designated as serious music, pretends to represent that ideal world and makes claims to truthfulness. The science of music actually believes it is able to prove the universality of these claims. A large part of musicological publications are characterised by this assumption. However, a public discussion among musicologists as to whether such writings should belong to the field of theology rather than to historico-critical historiography (as a science in the strict sense) is non-existent. As a result, our field has not only disappeared from a public sphere that wishes to leave those claims to small elitist circles, but has also encountered a growing lack of understanding among other disciplines, even to the poi...nt of mockery. It would suffice here to refer to the lawyer Bernhard Weck, who wrote with regard to Beethoven’s Opus 112: “Only musicology could prove that ‘political ideas of freedom can be expressed through gestures of sound.’”
У многим својим сегментима, писање историја музике у Немачкој карактерише романтичарска визура и њен „модел два света“: реални свет се посматра као супротстављен идеалном свету музике као вишем ступњу постојања идеја и идеала. Уметничка музика у изворном смислу, обично означена термином „озбиљна музика”, претвара се да представља тај идеалан свет и претендује на истинитост. Наука о музици заиста верује да може да докаже универзалност ових тврдњи. Знатан број музиколошких публикација карактерише ова претпоставка. Међутим, јавна дискусија међу музиколозима о томе да ли такви списи треба да припадају области теологије, а не историјско-критичкој историографији (као науци у строгом смислу) не постоји. Као резултат тога, наше поље није само нестало из јавне сфере, која жели да те тврдње остави малим елитистичким круговима, већ је наишло и на све већи недостатак разумевања међу другим дисциплинама, чак и до тачке ругања. Довољно је да се позовемо на речи адвоката Бернарда Века (Bernhard Weck)..., који је у вези са Бетовеновим опусом 112 написао: „Само музикологија може доказати да се ’политичке идеје слободе могу изразити звучним гестовима’.”
Keywords:
music history / “Two-World Model” / historiography / post-truth / Beethoven / историја музике / „модел два света” / историографија / постчињенично стање / БетовенSource:
Музикологија / Musicology, 2019, 26, 91-105Publisher:
- Београд : Музиколошки институт САНУ
Funding / projects:
- Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges (RS-177004)
Note:
- Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization
DOI: 10.2298/MUZ1926091L
Cobiss ID: 173918727
ISSN: 1450-1984 (print); 2406-0976 (online)
[ Google Scholar ]Collections
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Loos, Helmut PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6332 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6345 AB - In many of its areas, the writing of music history in Germany is characterised by the Romantic music outlook and its “Two-World-Model”: the real world is seen as opposing the ideal world of music as a higher existence of ideas and ideals. Art music in the emphatic sense, commonly designated as serious music, pretends to represent that ideal world and makes claims to truthfulness. The science of music actually believes it is able to prove the universality of these claims. A large part of musicological publications are characterised by this assumption. However, a public discussion among musicologists as to whether such writings should belong to the field of theology rather than to historico-critical historiography (as a science in the strict sense) is non-existent. As a result, our field has not only disappeared from a public sphere that wishes to leave those claims to small elitist circles, but has also encountered a growing lack of understanding among other disciplines, even to the point of mockery. It would suffice here to refer to the lawyer Bernhard Weck, who wrote with regard to Beethoven’s Opus 112: “Only musicology could prove that ‘political ideas of freedom can be expressed through gestures of sound.’” AB - У многим својим сегментима, писање историја музике у Немачкој карактерише романтичарска визура и њен „модел два света“: реални свет се посматра као супротстављен идеалном свету музике као вишем ступњу постојања идеја и идеала. Уметничка музика у изворном смислу, обично означена термином „озбиљна музика”, претвара се да представља тај идеалан свет и претендује на истинитост. Наука о музици заиста верује да може да докаже универзалност ових тврдњи. Знатан број музиколошких публикација карактерише ова претпоставка. Међутим, јавна дискусија међу музиколозима о томе да ли такви списи треба да припадају области теологије, а не историјско-критичкој историографији (као науци у строгом смислу) не постоји. Као резултат тога, наше поље није само нестало из јавне сфере, која жели да те тврдње остави малим елитистичким круговима, већ је наишло и на све већи недостатак разумевања међу другим дисциплинама, чак и до тачке ругања. Довољно је да се позовемо на речи адвоката Бернарда Века (Bernhard Weck), који је у вези са Бетовеновим опусом 112 написао: „Само музикологија може доказати да се ’политичке идеје слободе могу изразити звучним гестовима’.” PB - Београд : Музиколошки институт САНУ T2 - Музикологија / Musicology T1 - Post-factual Music Historiography: Legends of Art–Religion T1 - Постчињенична историографија музике: легенде о уметности–религији SP - 91 EP - 105 VL - 26 DO - 10.2298/MUZ1926091L UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6345 ER -
@article{ author = "Loos, Helmut", year = "2019", abstract = "In many of its areas, the writing of music history in Germany is characterised by the Romantic music outlook and its “Two-World-Model”: the real world is seen as opposing the ideal world of music as a higher existence of ideas and ideals. Art music in the emphatic sense, commonly designated as serious music, pretends to represent that ideal world and makes claims to truthfulness. The science of music actually believes it is able to prove the universality of these claims. A large part of musicological publications are characterised by this assumption. However, a public discussion among musicologists as to whether such writings should belong to the field of theology rather than to historico-critical historiography (as a science in the strict sense) is non-existent. As a result, our field has not only disappeared from a public sphere that wishes to leave those claims to small elitist circles, but has also encountered a growing lack of understanding among other disciplines, even to the point of mockery. It would suffice here to refer to the lawyer Bernhard Weck, who wrote with regard to Beethoven’s Opus 112: “Only musicology could prove that ‘political ideas of freedom can be expressed through gestures of sound.’”, У многим својим сегментима, писање историја музике у Немачкој карактерише романтичарска визура и њен „модел два света“: реални свет се посматра као супротстављен идеалном свету музике као вишем ступњу постојања идеја и идеала. Уметничка музика у изворном смислу, обично означена термином „озбиљна музика”, претвара се да представља тај идеалан свет и претендује на истинитост. Наука о музици заиста верује да може да докаже универзалност ових тврдњи. Знатан број музиколошких публикација карактерише ова претпоставка. Међутим, јавна дискусија међу музиколозима о томе да ли такви списи треба да припадају области теологије, а не историјско-критичкој историографији (као науци у строгом смислу) не постоји. Као резултат тога, наше поље није само нестало из јавне сфере, која жели да те тврдње остави малим елитистичким круговима, већ је наишло и на све већи недостатак разумевања међу другим дисциплинама, чак и до тачке ругања. Довољно је да се позовемо на речи адвоката Бернарда Века (Bernhard Weck), који је у вези са Бетовеновим опусом 112 написао: „Само музикологија може доказати да се ’политичке идеје слободе могу изразити звучним гестовима’.”", publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Post-factual Music Historiography: Legends of Art–Religion, Постчињенична историографија музике: легенде о уметности–религији", pages = "91-105", volume = "26", doi = "10.2298/MUZ1926091L", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6345" }
Loos, H.. (2019). Post-factual Music Historiography: Legends of Art–Religion. in Музикологија / Musicology Београд : Музиколошки институт САНУ., 26, 91-105. https://doi.org/10.2298/MUZ1926091L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6345
Loos H. Post-factual Music Historiography: Legends of Art–Religion. in Музикологија / Musicology. 2019;26:91-105. doi:10.2298/MUZ1926091L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6345 .
Loos, Helmut, "Post-factual Music Historiography: Legends of Art–Religion" in Музикологија / Musicology, 26 (2019):91-105, https://doi.org/10.2298/MUZ1926091L ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6345 .