Phenomenon of the Baltic Singing Revolution in 1987–1991: Three Latvian Songs as Historical Symbols of Non-Violent Resistance
Феномен балтичке певане револуције 1987–1991: три летонске песме као историјски симболи ненасилног отпора
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
The denomination singing revolution (coined by Estonian artist Heinz Valk, b. 1936) is commonly used for events in Baltic States between 1987 and 1991 that led to the restoration of the independence of Estonia, Latvia and Lithuania. Three songs – the folk song Pūt, vējiņi! (Blow, Wind!), the choir song Gaismas pils (The Castle of Light) by the national classical composer Jāzeps Vītols (1863–1948) and the song Saule, Pērkons, Daugava (Sun, Thunder, Daugava) by the composer Mārtiņš Brauns (1951) – at that time in Latvia had a special significance in society. Each song represented references to different layers in Latvian cultural and political history. The characteristics of the three songs in the Singing Revolution process are based on the approach and methodology of distant (objective) analysis of cultural context and recent historical experience. As a result, this article reveals the meaning and reception of the three songs as symbols of nonviolent resistance during the fall of c...ommunist regime in Latvia in the late 1980s.
Термин певана револуција, који је сковао естонски уметник Хајнц Валк (Heinz Valk, 1936–), реферира на збивања у балтичким земљама између 1987. и 1991. године, која су довела до поновног успостављања независности Естоније, Летоније и Литваније. Масовне демонстрације против совјетске окупације започеле су након свеобухватне либерализације совјетског режима. У Москви су се надали да ће не-руске нације остати у оквиру Совјетског Савеза, захваљујући уклањању ограничења у вези са слободом говора и коришћењем националних симбола (попут локалних застава из раздобља пре 1940. године и сл.) Међутим, ситуација се до те мере погоршала да су још пре 1989. године започете кампање за ослобађање балтичких нација из окова Совјетског Савеза. Грандиозне манифестације на којима су људи заједно певали биле су карактеристичне за све три балтичке државе. Песме, као симболи протеста и ослобођења, сигнализирале су крај комунистичког режима.
Три песме – народна песма Pūt, vējiņi! (Дуни, ветре!), хорска песма G...aismas pils (Замак светлости) летонског националног композитора Јазепса Витолса (Jāzeps Vītols, 1863–1948) и песма Saule, Pērkons, Daugava (Сунце, гром, Даугава) композитора Мартинша Браунса (Mārtiņš Brauns, 1951–), имале су посебан друштвени значај у Летонији тога доба. Свака песма је садржала референце на одређене слојеве летонске културне и политичке историје. Свака од ове три песме имала је другачију судбину након пада совјетског режима и поновног успостављања летонске независности. Стога, фокусирање на ове песме пружа нијансиран поглед на различите културне и политичке контексте пада комунистичког режима у балтичким државама, посебно у Летонији. У приступу овим песмама, карактеристичним за певану револуцију, примењена је методологији дистанциране (објективне) анализе културног контекста и скорашњег историјског искуства. Последично, овим чланком се осврћемо на значење и рецепцију ове три песме као симбола ненасилног отпора у време пада комунистичког режима у Летонији, крајем осамдесетих година прошлог века. Могуће је закључити да се поједине песме, у комтексту историјских промена, не доживљавају као примарно музички артефакти, већ као дубоко симболичне поруке. Заузврат, анализа ових порука омогућава нам да откријемо референце на разне слојеве културе и специфичних локалних традиција, као и њихових данашњих одјека у оквирима традиционалне културе.
Keywords:
fall of communist regime / singing revolution / Latvian cultural-historical traditions / songs / symbols / пад комунистичког режима / певана револуција / летонске културноисторијске традиције / песме / симболиSource:
Музикологија / Musicology, 2019, 26, 27-39Publisher:
- Београд : Музиколошки институт САНУ
Funding / projects:
- Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges (RS-177004)
Note:
- Часопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organization
Collections
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Kudiņš, Jānis PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6332 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6337 AB - The denomination singing revolution (coined by Estonian artist Heinz Valk, b. 1936) is commonly used for events in Baltic States between 1987 and 1991 that led to the restoration of the independence of Estonia, Latvia and Lithuania. Three songs – the folk song Pūt, vējiņi! (Blow, Wind!), the choir song Gaismas pils (The Castle of Light) by the national classical composer Jāzeps Vītols (1863–1948) and the song Saule, Pērkons, Daugava (Sun, Thunder, Daugava) by the composer Mārtiņš Brauns (1951) – at that time in Latvia had a special significance in society. Each song represented references to different layers in Latvian cultural and political history. The characteristics of the three songs in the Singing Revolution process are based on the approach and methodology of distant (objective) analysis of cultural context and recent historical experience. As a result, this article reveals the meaning and reception of the three songs as symbols of nonviolent resistance during the fall of communist regime in Latvia in the late 1980s. AB - Термин певана револуција, који је сковао естонски уметник Хајнц Валк (Heinz Valk, 1936–), реферира на збивања у балтичким земљама између 1987. и 1991. године, која су довела до поновног успостављања независности Естоније, Летоније и Литваније. Масовне демонстрације против совјетске окупације започеле су након свеобухватне либерализације совјетског режима. У Москви су се надали да ће не-руске нације остати у оквиру Совјетског Савеза, захваљујући уклањању ограничења у вези са слободом говора и коришћењем националних симбола (попут локалних застава из раздобља пре 1940. године и сл.) Међутим, ситуација се до те мере погоршала да су још пре 1989. године започете кампање за ослобађање балтичких нација из окова Совјетског Савеза. Грандиозне манифестације на којима су људи заједно певали биле су карактеристичне за све три балтичке државе. Песме, као симболи протеста и ослобођења, сигнализирале су крај комунистичког режима. Три песме – народна песма Pūt, vējiņi! (Дуни, ветре!), хорска песма Gaismas pils (Замак светлости) летонског националног композитора Јазепса Витолса (Jāzeps Vītols, 1863–1948) и песма Saule, Pērkons, Daugava (Сунце, гром, Даугава) композитора Мартинша Браунса (Mārtiņš Brauns, 1951–), имале су посебан друштвени значај у Летонији тога доба. Свака песма је садржала референце на одређене слојеве летонске културне и политичке историје. Свака од ове три песме имала је другачију судбину након пада совјетског режима и поновног успостављања летонске независности. Стога, фокусирање на ове песме пружа нијансиран поглед на различите културне и политичке контексте пада комунистичког режима у балтичким државама, посебно у Летонији. У приступу овим песмама, карактеристичним за певану револуцију, примењена је методологији дистанциране (објективне) анализе културног контекста и скорашњег историјског искуства. Последично, овим чланком се осврћемо на значење и рецепцију ове три песме као симбола ненасилног отпора у време пада комунистичког режима у Летонији, крајем осамдесетих година прошлог века. Могуће је закључити да се поједине песме, у комтексту историјских промена, не доживљавају као примарно музички артефакти, већ као дубоко симболичне поруке. Заузврат, анализа ових порука омогућава нам да откријемо референце на разне слојеве културе и специфичних локалних традиција, као и њихових данашњих одјека у оквирима традиционалне културе. PB - Београд : Музиколошки институт САНУ T2 - Музикологија / Musicology T1 - Phenomenon of the Baltic Singing Revolution in 1987–1991: Three Latvian Songs as Historical Symbols of Non-Violent Resistance T1 - Феномен балтичке певане револуције 1987–1991: три летонске песме као историјски симболи ненасилног отпора SP - 27 EP - 39 VL - 26 DO - 10.2298/MUZ1926027K UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6337 ER -
@article{ author = "Kudiņš, Jānis", year = "2019", abstract = "The denomination singing revolution (coined by Estonian artist Heinz Valk, b. 1936) is commonly used for events in Baltic States between 1987 and 1991 that led to the restoration of the independence of Estonia, Latvia and Lithuania. Three songs – the folk song Pūt, vējiņi! (Blow, Wind!), the choir song Gaismas pils (The Castle of Light) by the national classical composer Jāzeps Vītols (1863–1948) and the song Saule, Pērkons, Daugava (Sun, Thunder, Daugava) by the composer Mārtiņš Brauns (1951) – at that time in Latvia had a special significance in society. Each song represented references to different layers in Latvian cultural and political history. The characteristics of the three songs in the Singing Revolution process are based on the approach and methodology of distant (objective) analysis of cultural context and recent historical experience. As a result, this article reveals the meaning and reception of the three songs as symbols of nonviolent resistance during the fall of communist regime in Latvia in the late 1980s., Термин певана револуција, који је сковао естонски уметник Хајнц Валк (Heinz Valk, 1936–), реферира на збивања у балтичким земљама између 1987. и 1991. године, која су довела до поновног успостављања независности Естоније, Летоније и Литваније. Масовне демонстрације против совјетске окупације започеле су након свеобухватне либерализације совјетског режима. У Москви су се надали да ће не-руске нације остати у оквиру Совјетског Савеза, захваљујући уклањању ограничења у вези са слободом говора и коришћењем националних симбола (попут локалних застава из раздобља пре 1940. године и сл.) Међутим, ситуација се до те мере погоршала да су још пре 1989. године започете кампање за ослобађање балтичких нација из окова Совјетског Савеза. Грандиозне манифестације на којима су људи заједно певали биле су карактеристичне за све три балтичке државе. Песме, као симболи протеста и ослобођења, сигнализирале су крај комунистичког режима. Три песме – народна песма Pūt, vējiņi! (Дуни, ветре!), хорска песма Gaismas pils (Замак светлости) летонског националног композитора Јазепса Витолса (Jāzeps Vītols, 1863–1948) и песма Saule, Pērkons, Daugava (Сунце, гром, Даугава) композитора Мартинша Браунса (Mārtiņš Brauns, 1951–), имале су посебан друштвени значај у Летонији тога доба. Свака песма је садржала референце на одређене слојеве летонске културне и политичке историје. Свака од ове три песме имала је другачију судбину након пада совјетског режима и поновног успостављања летонске независности. Стога, фокусирање на ове песме пружа нијансиран поглед на различите културне и политичке контексте пада комунистичког режима у балтичким државама, посебно у Летонији. У приступу овим песмама, карактеристичним за певану револуцију, примењена је методологији дистанциране (објективне) анализе културног контекста и скорашњег историјског искуства. Последично, овим чланком се осврћемо на значење и рецепцију ове три песме као симбола ненасилног отпора у време пада комунистичког режима у Летонији, крајем осамдесетих година прошлог века. Могуће је закључити да се поједине песме, у комтексту историјских промена, не доживљавају као примарно музички артефакти, већ као дубоко симболичне поруке. Заузврат, анализа ових порука омогућава нам да откријемо референце на разне слојеве културе и специфичних локалних традиција, као и њихових данашњих одјека у оквирима традиционалне културе.", publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Phenomenon of the Baltic Singing Revolution in 1987–1991: Three Latvian Songs as Historical Symbols of Non-Violent Resistance, Феномен балтичке певане револуције 1987–1991: три летонске песме као историјски симболи ненасилног отпора", pages = "27-39", volume = "26", doi = "10.2298/MUZ1926027K", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6337" }
Kudiņš, J.. (2019). Phenomenon of the Baltic Singing Revolution in 1987–1991: Three Latvian Songs as Historical Symbols of Non-Violent Resistance. in Музикологија / Musicology Београд : Музиколошки институт САНУ., 26, 27-39. https://doi.org/10.2298/MUZ1926027K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6337
Kudiņš J. Phenomenon of the Baltic Singing Revolution in 1987–1991: Three Latvian Songs as Historical Symbols of Non-Violent Resistance. in Музикологија / Musicology. 2019;26:27-39. doi:10.2298/MUZ1926027K https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6337 .
Kudiņš, Jānis, "Phenomenon of the Baltic Singing Revolution in 1987–1991: Three Latvian Songs as Historical Symbols of Non-Violent Resistance" in Музикологија / Musicology, 26 (2019):27-39, https://doi.org/10.2298/MUZ1926027K ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6337 .