New Data, New Methods? Sources on Ladies’ Salon Orchestras in Europe, 1870–1918

Abstract

This article addresses the problems that pertain to macro-historical data in music research. By presenting examples from recent research on European ladies’ orchestras of the late nineteenth century, I aim to establish how large data sets could be used in a meaningful way. First, I shall present an overview of source materials. Second, methods for analyzing concert programmes will be critically assessed. Third, the possibilities of visualizing concert tours will be explored. Finally, special attention will be paid to questions regarding social class and gender.

У овом тексту бавим се сложеним проблемима везаним за анализу историјских података о европским женским оркестрима, при чему користим примере из Финске с краја XIX века. Пошто су ови женски оркестри наступали у ресторанима и генерално имали лошу репутацију, извори из прве руке о њиховим активностима су некомплетни. Иако су о овој теми писале ауторке попут Маргарет Мајерс и Доротеје Кауфман пре двадесетак година, недавни пораст броја доступних дигитализованих извора и, последично, нова методолошка питања која овај материјал поставља, морају се пажљиво третирати. Како можемо да обрадимо ове изворе на релевантан начин у социоисторијском смислу и које врсте закључака можемо поуздано извући? Наведена питања сагледана су из неколико различитих углова. Најпре, у овом чланку пружам детаљан осврт на грађу и изворе у вези са женским оркестрима. Даље, посебна пажња посвећена је међународним туристичким рутама и концертним програмима који досад нису били проучавани. Испитивањем два сета података изведених из грађе која се односи на ове теме, спроводим анализу употребе квантификованих и дигитализованих извора. Коначно, како оваквим изворима често недостаје лични печат писама и мемоара, разматрала сам и историографска питања у вези са класом и родом. Мој кључни аргумент јесте да би, у случају женских оркестара, анализа нових материјала и представљених метода могла имати користи од комбинације више различитих приступа из области дигиталне хуманистике, родне историје и друштвене историје. Ова тачка гледишта може да понуди занимљиве и социоисторијски осетљиве перспективе, како за историчаре популарне музике, тако и за историчаре рода који раде са квантитативним доказима. Штавише, нови приступи могу понудити научницима нове алате за бављење централним историографским питањима која се односе на музику, пол и социјалну класу.