Дигитални архив издања САНУ
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед рада 
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • Преглед рада
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • Преглед рада
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’осећање’ у српском призренском говору

Thumbnail
2015
TMilosavljevicIdiomi.pdf (815.0Kb)
Аутори
Милосављевић, Тања З.
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Концепт емоција представља динамичан систем, чији је развитак условљен екстралингвистичким и језичким факторима. Једно од основних средстава концептуализације емоција је појмовна метафора, ментални механизам преко којег смо покушали да разумемо и организујемо лексички систем емоција у српском призренском говору. Са становишта идеографског (ономасиолошког) описивања језика, у правцу од садржајног смисла ка средствима његовог изражавања, лексика емоција се може представити у виду хијерархијске структуре. Именичке ознаке којима су у српском призренском говору номинована осећања организоване су у лексичко-семантичку групу на основу категоријалне ознаке ’осећање’. Интегрална семантичка компонента ’осећање’ повезује лексеме које међусобно граде садржинске парадигматске односе (синонимске, антонимске, хипонимске) и које се према диференцијалним значењским елементима раслојавају у подгрупе, микрогрупе и микроредове.
The concept of emotions represents a dynamic system, whose development depends on extralinguistic and language factors. One of the basic instruments of the conceptualization of emotions is the conceptual metaphor, the mental mechanism through which we tried to understand and organize the lexical system of emotions in the Serbian speech of Prizren. From the ideographic description of languages’ point of view, from the content sense to the instruments of their representation, lexemes denoting emotions can be presented in a hierarchical structure. Noun phrases which in Serbian speech of Prizren denote feelings are organized in a lexico-semantic group on the basis of categorical label ʼfeelingʻ. Integral semantic component ʼfeelingʻ connects lexemes which among themselves create content paradigmatic relationships (synonymous, antonymous, hyponymic), and which are diverged into subgroups (the ones with hyperseme ʼpositive feelingsʻ and the ones with hyperseme ʼnegative feelingsʻ), microgr...oups (ʼpleasureʼ, ʻloveʻ, ʻrageʻ, ʻconcernʻ, ʻsadnessʻ, ʻfearʻ, ʻjealousyʻ, ʻhatredʻ, ʻremorseʻ, ʻshameʻ, ʼupsetʻ), and microrows (synonymous series with dominants rados, l’ubav, vesvesa, l’utina, briga, žal, stra, l’ubomora, mrzos, stram, pišmanlьk).

Кључне речи:
лексичко-семантичка група / lexico-semantic group / emotions / Serbian speech of Prizren / емоције / српски призренски говор
Извор:
Путевима српских идиома, 2015, 151-170
Издавач:
  • Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
Пројекти:
  • Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (RS-178020)
Напомена:
  • М. Ковачевић и В. Поломац (ур.)

ISBN: 978-86-85991-85-18

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6318
Колекције
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
Институција
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - CONF
AU  - Милосављевић, Тања З.
PY  - 2015
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6318
AB  - Концепт емоција представља динамичан систем, чији је развитак условљен екстралингвистичким и језичким факторима. Једно од основних средстава концептуализације емоција је појмовна метафора, ментални механизам преко којег смо покушали да разумемо и организујемо лексички систем емоција у српском призренском говору. Са становишта идеографског (ономасиолошког) описивања језика, у правцу од садржајног смисла ка средствима његовог изражавања, лексика емоција се може представити у виду хијерархијске структуре. Именичке ознаке којима су у српском призренском говору номинована осећања  организоване су у лексичко-семантичку групу на основу категоријалне ознаке ’осећање’.  Интегрална семантичка компонента ’осећање’ повезује лексеме које међусобно граде садржинске парадигматске односе (синонимске, антонимске, хипонимске) и које се према диференцијалним значењским елементима раслојавају у подгрупе, микрогрупе и микроредове.
AB  - The concept of emotions represents a dynamic system, whose development depends on extralinguistic and language factors. One of the basic instruments of the conceptualization of emotions is the conceptual metaphor, the mental mechanism through which we tried to understand and organize the lexical system of emotions in the Serbian speech of Prizren. From the ideographic description of languages’ point of view, from the content sense to the instruments of their representation, lexemes denoting emotions can be presented in a hierarchical structure.  Noun phrases which in Serbian speech of Prizren denote feelings are organized in a lexico-semantic group on the basis of categorical label ʼfeelingʻ. Integral semantic component ʼfeelingʻ connects lexemes which among themselves create content paradigmatic relationships (synonymous, antonymous, hyponymic), and which are diverged into  subgroups (the ones with hyperseme ʼpositive feelingsʻ and the ones with hyperseme ʼnegative feelingsʻ), microgroups (ʼpleasureʼ, ʻloveʻ, ʻrageʻ, ʻconcernʻ, ʻsadnessʻ, ʻfearʻ, ʻjealousyʻ, ʻhatredʻ, ʻremorseʻ, ʻshameʻ, ʼupsetʻ), and microrows (synonymous series with dominants rados, l’ubav, vesvesa, l’utina, briga, žal, stra, l’ubomora, mrzos, stram, pišmanlьk).
PB  - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
C3  - Путевима српских идиома
T1  - Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’осећање’ у српском призренском говору
SP  - 151
EP  - 170
ER  - 
@conference{
author = "Милосављевић, Тања З.",
year = "2015",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6318",
abstract = "Концепт емоција представља динамичан систем, чији је развитак условљен екстралингвистичким и језичким факторима. Једно од основних средстава концептуализације емоција је појмовна метафора, ментални механизам преко којег смо покушали да разумемо и организујемо лексички систем емоција у српском призренском говору. Са становишта идеографског (ономасиолошког) описивања језика, у правцу од садржајног смисла ка средствима његовог изражавања, лексика емоција се може представити у виду хијерархијске структуре. Именичке ознаке којима су у српском призренском говору номинована осећања  организоване су у лексичко-семантичку групу на основу категоријалне ознаке ’осећање’.  Интегрална семантичка компонента ’осећање’ повезује лексеме које међусобно граде садржинске парадигматске односе (синонимске, антонимске, хипонимске) и које се према диференцијалним значењским елементима раслојавају у подгрупе, микрогрупе и микроредове., The concept of emotions represents a dynamic system, whose development depends on extralinguistic and language factors. One of the basic instruments of the conceptualization of emotions is the conceptual metaphor, the mental mechanism through which we tried to understand and organize the lexical system of emotions in the Serbian speech of Prizren. From the ideographic description of languages’ point of view, from the content sense to the instruments of their representation, lexemes denoting emotions can be presented in a hierarchical structure.  Noun phrases which in Serbian speech of Prizren denote feelings are organized in a lexico-semantic group on the basis of categorical label ʼfeelingʻ. Integral semantic component ʼfeelingʻ connects lexemes which among themselves create content paradigmatic relationships (synonymous, antonymous, hyponymic), and which are diverged into  subgroups (the ones with hyperseme ʼpositive feelingsʻ and the ones with hyperseme ʼnegative feelingsʻ), microgroups (ʼpleasureʼ, ʻloveʻ, ʻrageʻ, ʻconcernʻ, ʻsadnessʻ, ʻfearʻ, ʻjealousyʻ, ʻhatredʻ, ʻremorseʻ, ʻshameʻ, ʼupsetʻ), and microrows (synonymous series with dominants rados, l’ubav, vesvesa, l’utina, briga, žal, stra, l’ubomora, mrzos, stram, pišmanlьk).",
publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет",
journal = "Путевима српских идиома",
title = "Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’осећање’ у српском призренском говору",
pages = "151-170"
}
Милосављевић ТЗ. Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’осећање’ у српском призренском говору. Путевима српских идиома. 2015;:151-170
,& Милосављевић, Т. З. (2015). Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’осећање’ у српском призренском говору.
Путевима српских идиомаКрагујевац : Филолошко-уметнички факултет., null, 151-170. 
Милосављевић Тања З., "Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’осећање’ у српском призренском говору" null (2015):151-170

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумИнституцијеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB