Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’улога женског члана уже породице’ у српском призренском говору

Abstract

У патријархално устројеној заједници жена је имала периферни положај. Њени основни задатаци су одгајање и васпитавање деце, обављање кућних послова и брига о мужу, а њено понашање прописано је патријархалним кодексом (смерна, честита, верна, послушна, понизна, вредна). Културни образац дефинише инфериорно место жене у кругу породице и ставља је на маргину друштвеног живота. Биолошке и социолошке улоге жене у традиционалној призренској породици су веома сложене и изнијансиране и нису подједнако рангиране. Повољнији положај жени обезбеђују улоге мајке, домаћице и свекрве, док незавидну позицију у породици имају невеста, нероткиња и ћерка. Стереотипне представе о жени запечаћене су у културном коду Срба Призренаца и на дијалекатској слици света репрезентоване лексичким јединицама дистрибуираним у редове са кохезионим семантичким обележјима ’супруга’ (же́на, домачʼи́ца, ве́зме) ’невеста’ (сна́а, неве́ста, младаневе́ста, ну́са, ну́ска, џʼелʼи́на), ’нероткиња’, ’породиља’ (лоу́са), ’мајка’ (ма́ти, ма́јка, мо́на, на́на, да́да, мајки́ца, матерети́на), ’маћеха’ (мач’е́а), ’баба’ (ба́ба, ма́јка, мајч’и́ца, да́да, на́на, ста́ра, ба́пч’е, на́нка, на́нч’е), ’ћерка’ (ч’е́рка, дево́јка, ч’е́ра, ч’ерч’и́ца, девојки́ца / девојчʼи́ца, дево́јчʼе, девојчʼе́нце), ’пасторка’ (пасторки́ња). Лексичку базу овог остраживања чини Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића.

In the patriarchal community, the women only held peripheral positions. The basic duties of a woman were to raise the children, do the housework and care for her husband, while her behavior was prescribed by the patriarchal code (modest, chaste, faithful, obedient, humble, hard-working). The cultural pattern defines the inferior position of the woman in the circle of the family and places her on the margins of social life. The biological and sociological roles of the woman in the traditional Prizren family are very complex and are layered, not ranked equally. A more favorable position for a woman was the role of the mother, housewife and mother-in-law, while the less favorable positions were assigned to the bride, woman with no children and daughter. A stereotypical representation of a woman as a wife, housewife and mother is sealed in the cultural code of the Serbs from Prizren, and in the dialectical image of the world it is represented by lexical units distributed into ranks with cohesive semantic features of ‘wife’ (же́на, домачʼи́ца, ве́зме) ‘bride’ (сна́а, неве́ста, младаневе́ста, ну́са, ну́ска, џʼелʼи́на), ‘barren woman’, ‘woman who has just given birth’ (лоу́са), ‘mother’ (ма́ти, ма́јка, мо́на, на́на, да́да, мајки́ца, матерети́на), ‘step-mother’ (мач’е́а), ‘grandmother’ (ба́ба, ма́јка, мајч’и́ца, да́да, на́на, ста́ра, ба́пч’е, на́нка, на́нч’е), ‘daughter’ (ч’е́рка, дево́јка, ч’е́ра, ч’ерч’и́ца, девојки́ца / девојчʼи́ца, дево́јчʼе, девојчʼе́нце), ‘step-daughter’ (пасторки́ња). The lexical basis of this research is provided by the volume Zbirka reči iz Prizrena written by Dimitrije Čemerikić.