Преговарање идентитета на примеру певачице Тање Бошковић

Abstract

Истраживања традиционалне музике на територији североисточне Србије током последње три године показала су да се код испитаника врло често у музичком изражавању могу ишчитати и српски и влашки идентитет, без обзира на то којој етничкој групи припадају. Ова студија случаја посвећена је Тањи Бошковић из Старчева (општина Петровац на Млави), једној од активних интерпретаторки влашких народних песама. Она се експлицитно декларише као Влахиња, али исто тако и као Српкиња, што потврђује и својим музичким репертоаром: иако превасходно (и доминантно) на јавној сцени изводи влашке традиционалне песме, ова певачица интерпретира и примере српских народних и новокомпонованих песама. Покушаћемо да сагледамо контекстуалну и социјалну условљеност одабира музичког материјала, као и то да ли начини извођења песама имају међусобног утицаја. Као материјал за анализу послужили су интервјуи урађени са поменутом певачицом, теренски снимци ауторке студије, снимци различитих манифестација на којима је наступала Тања Бошковић, као и лични снимци испитанице постављени на друштвеној мрежи Facebook.