ИЗАЗОВ БИМУЗИКАЛНОСТИ: УСВАЈАЊЕ МУЗИЧКОГ ЈЕЗИКА „ДРУГИХ“ НА ПРИМЕРУ ФРУЛАША РАДОЈКА ЂОРЂЕВИЋА

Abstract

Простор североисточне Србије, где се сударају и прожимају два друштвено и културно различита света, српски и влашки, веома је подстицајан за етномузиколошка истраживања, посебно када се говори о концепту бимузикалности. Управо ова проблематика представљаће фокус рада посвећеног Радојку Ђорђевићу, свирачу српског порекла, који дуги низ година живи у влашком селу Лазница, у Хомољу. Током теренских истраживања музичко-фолклорног материјала извршених у неколико наврата 2016. године, забележена је свирка више различитих влашких фрулаша (flueraša), као и горе поменутог свирача српског порекла, који изводи првенствено влашку музику. Будући да је његов „матерњи“ музички језик српски, а да се током година на одређен начин асимиловао са влашким становништвом које га окружује, покушаћемо да сагледамо да ли се, и у којој мери, његово извођење влашких фрулашких мелодија разликује од свирке правих влашких свирача. Ово би подразумевало потпуно сагледавање свих аспеката музичког звука које производи Радојко Ђорђевић (захваљујући детаљној транскрипцији забележених примера), као и њихову компарацију са истим примерима изведеним од стране влашких фрулаша. У обзир ће бити узет и социјални аспект, тј. биће сагледан начин на који влашка заједница доживљава њега као извођача, што представља одређен моменат контроле валидности стила са инсајдерске тачке гледишта.