DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • МИ САНУ - Монографије / MI SASA - Monographs
  • View Item
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • МИ САНУ - Монографије / MI SASA - Monographs
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Миленко Живковић

Thumbnail
2009
bitstream_19527.pdf (8.184Mb)
Authors
Јосиф, Енрико
Contributors
Деспић, Дејан
Book (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Реч уредника: Наша још увек скромна литература монографија посвећених појединим српским уметницима и њиховом стваралаштву овом књигом добија један нови прилог. Добар разлог што се она објављује као издање Српске академије наука и уметности лежи већ у чињеници да су и њен аутор, Енрико Јосиф (1924-2003), и личност којој је посвећена – Миленко Живковић (1901-1964) били чланови Академије. Осим тога, Јосиф је на студијама композиције био ученик Живковићев, а потом и асистент у његовој класи на Музичкој академији, да би стицајем околност – после преране Живковићеве смрти – ту класу преузео, те постао у том смислу и његов наследник и настављач. Било је зато и природно што је неколико година касније Одељење ликовне и музичке уметности САНУ замолило Енрика Јосифа, као најквалификованијег, да личност свога професора монографски обради и осветли његово стваралаштво, као и разна поља остале његове делатности. Он је то и прихватио и учинио, али – из ко зна којих разлога – за живота није дао у штам...пу. Сада, пошто се и његов животни пут завршио, његова сапутница, госпођа Вера Јосиф иницирала је, и финансирала објављивање, а овдашња јеврејска заједница и њен рабин, господин Исак Асиел, предузели су да рукопис у потпуности припреме за штампу. Мени је, као секретару Одељења, припала улога уредника. Полазећи од тога да свака књига ове врсте говори не само о личности којој је посвећена него, у другом смислу, и о своме писцу, нисам желео да на било који начин, осим чисто техничког, интервенишем у Јосифов рукопис. „Стил је човек“ – речено је, а та максима више од било којег примера вреди за човека Енрика Јосифа; с тим ће се, верујем, сложити сви који су га познавали и који га још добро памте, јер је сасвим доскора живео међу нама. Сви памте његов упечатљив лик и бујну, ватрену природу која се једнако исказивала музиком као и говорном речју, често необичне лексике, али никад равнодушном, већ увек свесрдно ангажованом за своје идеје и ставове. Све се то одсликава на много места и на страницама ове књиге, па нисам себи дозволио да таква места и мало „ретуширам“. Па ипак, тај и такав аутор (толико различит од смирене акрибије једнога, на пример, Властимира Перичића) успео је не само да лик свога професора Живковића осветли с пуним поштовањем и љубављу (уз један топли In memoriam у закључку), него и да његову веома разноврсну и врло разнострану делатност прикаже довољно систематично и прегледно да се могу сагледати сви њени правци и домети, као и мера њиховог значаја за нашу средину његовога времена.

Keywords:
Милено Живковић
Source:
2009, 192 стр
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности: Одељење ликовне и музичке уметности
Note:
  • Примљено на V скупу Одељења ликовне и музичке уметности, 5. децембра 2008, на основу реферата академика Дејана Деспића и Димитрија Стефановића / Српска академија наука и уметности: посебна издања, књига DCLXVI; Одељење ликовне и музичке уметности, књ. 11

Cobiss ID: 167665164

ISBN: 978-86-7025-493-0

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6235
Collections
  • МИ САНУ - Монографије / MI SASA - Monographs
Institution
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
TY  - BOOK
AU  - Јосиф, Енрико
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6235
AB  - Реч уредника: Наша још увек скромна литература монографија посвећених појединим српским уметницима и њиховом стваралаштву овом књигом добија један нови прилог. Добар разлог што се она објављује као издање Српске академије наука и уметности лежи већ у чињеници да су и њен аутор, Енрико Јосиф (1924-2003), и личност којој је посвећена – Миленко Живковић (1901-1964) били чланови Академије. Осим тога, Јосиф је на студијама композиције био ученик Живковићев, а потом и асистент у његовој класи на Музичкој академији, да би стицајем околност – после преране Живковићеве смрти – ту класу преузео, те постао у том смислу и његов наследник и настављач. Било је зато и природно што је неколико година касније Одељење ликовне и музичке уметности САНУ замолило Енрика Јосифа, као најквалификованијег, да личност свога професора монографски обради и осветли његово стваралаштво, као и разна поља остале његове делатности. Он је то и прихватио и учинио, али – из ко зна којих разлога – за живота није дао у штампу. Сада, пошто се и његов животни пут завршио, његова сапутница, госпођа Вера Јосиф иницирала је, и финансирала објављивање, а овдашња јеврејска заједница и њен рабин, господин Исак Асиел, предузели су да рукопис у потпуности припреме за штампу. Мени је, као секретару Одељења, припала улога уредника.
Полазећи од тога да свака књига ове врсте говори не само о личности којој је посвећена него, у другом смислу, и о своме писцу, нисам желео да на било који начин, осим чисто техничког, интервенишем у Јосифов рукопис. „Стил је човек“ – речено је, а та максима више од било којег примера вреди за човека Енрика Јосифа; с тим ће се, верујем, сложити сви који су га познавали и који га још добро памте, јер је сасвим доскора живео међу нама. Сви памте његов упечатљив лик и бујну, ватрену природу која се једнако исказивала музиком као и говорном речју, често необичне лексике, али никад равнодушном, већ увек свесрдно ангажованом за своје идеје и ставове. Све се то одсликава на много места и на страницама ове књиге, па нисам себи дозволио да таква места и мало „ретуширам“.
Па ипак, тај и такав аутор (толико различит од смирене акрибије једнога, на пример, Властимира Перичића) успео је не само да лик свога професора Живковића осветли с пуним поштовањем и љубављу (уз један топли In memoriam у закључку), него и да његову веома разноврсну и врло разнострану делатност прикаже довољно систематично и прегледно да се могу сагледати сви њени правци и домети, као и мера њиховог значаја за нашу средину његовога времена.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности: Одељење ликовне и музичке уметности
T1  - Миленко Живковић
VL  - 192 стр
ER  - 
@book{
author = "Јосиф, Енрико",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6235",
abstract = "Реч уредника: Наша још увек скромна литература монографија посвећених појединим српским уметницима и њиховом стваралаштву овом књигом добија један нови прилог. Добар разлог што се она објављује као издање Српске академије наука и уметности лежи већ у чињеници да су и њен аутор, Енрико Јосиф (1924-2003), и личност којој је посвећена – Миленко Живковић (1901-1964) били чланови Академије. Осим тога, Јосиф је на студијама композиције био ученик Живковићев, а потом и асистент у његовој класи на Музичкој академији, да би стицајем околност – после преране Живковићеве смрти – ту класу преузео, те постао у том смислу и његов наследник и настављач. Било је зато и природно што је неколико година касније Одељење ликовне и музичке уметности САНУ замолило Енрика Јосифа, као најквалификованијег, да личност свога професора монографски обради и осветли његово стваралаштво, као и разна поља остале његове делатности. Он је то и прихватио и учинио, али – из ко зна којих разлога – за живота није дао у штампу. Сада, пошто се и његов животни пут завршио, његова сапутница, госпођа Вера Јосиф иницирала је, и финансирала објављивање, а овдашња јеврејска заједница и њен рабин, господин Исак Асиел, предузели су да рукопис у потпуности припреме за штампу. Мени је, као секретару Одељења, припала улога уредника.
Полазећи од тога да свака књига ове врсте говори не само о личности којој је посвећена него, у другом смислу, и о своме писцу, нисам желео да на било који начин, осим чисто техничког, интервенишем у Јосифов рукопис. „Стил је човек“ – речено је, а та максима више од било којег примера вреди за човека Енрика Јосифа; с тим ће се, верујем, сложити сви који су га познавали и који га још добро памте, јер је сасвим доскора живео међу нама. Сви памте његов упечатљив лик и бујну, ватрену природу која се једнако исказивала музиком као и говорном речју, често необичне лексике, али никад равнодушном, већ увек свесрдно ангажованом за своје идеје и ставове. Све се то одсликава на много места и на страницама ове књиге, па нисам себи дозволио да таква места и мало „ретуширам“.
Па ипак, тај и такав аутор (толико различит од смирене акрибије једнога, на пример, Властимира Перичића) успео је не само да лик свога професора Живковића осветли с пуним поштовањем и љубављу (уз један топли In memoriam у закључку), него и да његову веома разноврсну и врло разнострану делатност прикаже довољно систематично и прегледно да се могу сагледати сви њени правци и домети, као и мера њиховог значаја за нашу средину његовога времена.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности: Одељење ликовне и музичке уметности",
title = "Миленко Живковић",
volume = "192 стр"
}
Јосиф Е. Миленко Живковић. 2009;192 стр
,& Јосиф, Е. (2009). Миленко Живковић.
nullБеоград : Српска академија наука и уметности: Одељење ликовне и музичке уметности., 192 стр. 
Јосиф Енрико, "Миленко Живковић" 192 стр (2009)

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB