Романски утицаји на старосрпску синтаксу

Abstract

У овом раду разматрају се контекстуални моменти који су доводили до романских утицаја на профилисање старосрпске говорне и писане синтаксе. На старосрпску говорну синтаксу могао је утицати говорни романитет влашког, далматског те италијанског типа. На конституисање старосрпске писане синтаксе — поред говорног романитета — ваља рачунати с утицајем латинског и италијанског језика с обзиром на то да је српски језик, тј. lingua serviana своју писменост изграђивао у контексту преплитања два културна круга, и то већинског круга Рах Slavia Orthodoxa и мањинског Рах Romana Catholica. Штокавци католици, без обзира на своју етничку свест, припадали су културном кругу Рах Romana Catholica, чије су језичке утицаје ширили кроз преписку са својим иноверним истојезичницима и на писменост православног Српства.