Переводы священного писания на белорусский язык

Abstract

Историјат превода Светог писма у Белорусији карактерише низ значајних одлика. Једна од њих је да је постојао низ „књигописаца“, пониклих на белоруској земљи, који су на разне начине модификова ли традиционалне ћирило-методијевске преводе према локалној варијанти књижевног језика. Друго, за Белу/Литванску/Западну Русију су пореклом и делатношћу везани источнословенски штампари који су први штампали књиге Старог и Новог завета. Премда, наравно, приступ језику тих библијских текстова мора да буде максимално корек тан, да искључује безусловну употребу одреднице „белоруски језик“ или „украјински језик“, као и „руски језик“. С тим у вези, кад су у питању преводи Светог писма, треба разграничити: а) текстове које можемо сматрати белоруским, пошто су их превели или издали етнички (пра)Белоруси или аутори на територији савремене Белорусије; б) текстове које можемо називати белоруским, јер су на језику и у фонду културе и писмености који историјски припада белоруском народу, и в) текстове на чистом белоруском језику, тј. језику који је кодификован у најновије време, у ХХ веку. Средином ХVII века и све до почетка ХХ века, када су створени предуслови за национално-државно самоопредељење Белоруса и за формирање самосталног белоруског језика, значајних чињеница везаних за превод Светог писма нема. Најновији резултати су прилично упечатљиви. Белоруси у овом тренутку на свом матерњем језику имају више превода Светог писма него многи народи у свету — 13 комплетних и мање-више целокупно издатих превода Новог завета, 2 превода Библије у целини и још 1 скоро у потпуности. Међутим, функције превода Светог писма на белоруски језик су ограничене, а уз то, текстови се деле, издвајају и рашчлањују, мада су по својој природи нераскидиви и недељиви. Ситуација је таква да ниједна конфесија, како некад, тако и сад, белоруски језик није признала за језик Цркве у пуном смислу. Тек недостатак или ограничено постојање белоруских превода Светог писма у богослужбеној употреби примерено утиче на њихово прихватање и деловање као пуноправних појава националне културе. Посебну пажњу треба посветити проблему културно-историјског контекста, односно објективној потреби народа за таквим преводима у одређено време. На белоруском језику нема текста Светог писма који би био општеприхваћен за целу нацију, а нема ни превода који би био прихватљив за примену у богослужењу појединих конфесија. Белоруска библијска комисија (ББК) настоји да отклони тај пропуст. Та комисија више од двадесет година ради на преводу Светог писма, који треба да добије благослов православне цркве.