Переводы священного писания на белорусский язык
Преводи Светог писма на белоруски језик
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Историјат превода Светог писма у Белорусији карактерише низ
значајних одлика. Једна од њих је да је постојао низ „књигописаца“,
пониклих на белоруској земљи, који су на разне начине модификова ли традиционалне ћирило-методијевске преводе према локалној варијанти књижевног језика. Друго, за Белу/Литванску/Западну Русију
су пореклом и делатношћу везани источнословенски штампари који су
први штампали књиге Старог и Новог завета. Премда, наравно, приступ језику тих библијских текстова мора да буде максимално корек
тан, да искључује безусловну употребу одреднице „белоруски језик“
или „украјински језик“, као и „руски језик“. С тим у вези, кад су у
питању преводи Светог писма, треба разграничити: а) текстове које
можемо сматрати белоруским, пошто су их превели или издали етнички (пра)Белоруси или аутори на територији савремене Белорусије; б)
текстове које можемо називати белоруским, јер су на језику и у фонду
културе и писмености који историјски припада белоруском народу, и
в) текс...тове на чистом белоруском језику, тј. језику који је кодификован
у најновије време, у ХХ веку. Средином ХVII века и све до почетка
ХХ века, када су створени предуслови за национално-државно самоопредељење Белоруса и за формирање самосталног белоруског језика,
значајних чињеница везаних за превод Светог писма нема. Најновији
резултати су прилично упечатљиви. Белоруси у овом тренутку на свом
матерњем језику имају више превода Светог писма него многи народи
у свету — 13 комплетних и мање-више целокупно издатих превода Новог завета, 2 превода Библије у целини и још 1 скоро у потпуности.
Међутим, функције превода Светог писма на белоруски језик су
ограничене, а уз то, текстови се деле, издвајају и рашчлањују, мада
су по својој природи нераскидиви и недељиви. Ситуација је таква да
ниједна конфесија, како некад, тако и сад, белоруски језик није признала за језик Цркве у пуном смислу. Тек недостатак или ограничено
постојање белоруских превода Светог писма у богослужбеној употреби
примерено утиче на њихово прихватање и деловање као пуноправних
појава националне културе. Посебну пажњу треба посветити проблему
културно-историјског контекста, односно објективној потреби народа
за таквим преводима у одређено време. На белоруском језику нема текста Светог писма који би био општеприхваћен за целу нацију, а нема ни
превода који би био прихватљив за примену у богослужењу појединих
конфесија. Белоруска библијска комисија (ББК) настоји да отклони тај
пропуст. Та комисија више од двадесет година ради на преводу Светог
писма, који треба да добије благослов православне цркве.
Keywords:
священноe iiисание / Новый Завет / Евангелие / белорусский язык / перевод / Белорусская Библейская Комиссия / богослужебные тексты / Православная ЦерковьSource:
Јужнословенски филолог, 2010, 66, 497-511Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Чарота, Иван А. PY - 2010 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6187 AB - Историјат превода Светог писма у Белорусији карактерише низ значајних одлика. Једна од њих је да је постојао низ „књигописаца“, пониклих на белоруској земљи, који су на разне начине модификова ли традиционалне ћирило-методијевске преводе према локалној варијанти књижевног језика. Друго, за Белу/Литванску/Западну Русију су пореклом и делатношћу везани источнословенски штампари који су први штампали књиге Старог и Новог завета. Премда, наравно, приступ језику тих библијских текстова мора да буде максимално корек тан, да искључује безусловну употребу одреднице „белоруски језик“ или „украјински језик“, као и „руски језик“. С тим у вези, кад су у питању преводи Светог писма, треба разграничити: а) текстове које можемо сматрати белоруским, пошто су их превели или издали етнички (пра)Белоруси или аутори на територији савремене Белорусије; б) текстове које можемо називати белоруским, јер су на језику и у фонду културе и писмености који историјски припада белоруском народу, и в) текстове на чистом белоруском језику, тј. језику који је кодификован у најновије време, у ХХ веку. Средином ХVII века и све до почетка ХХ века, када су створени предуслови за национално-државно самоопредељење Белоруса и за формирање самосталног белоруског језика, значајних чињеница везаних за превод Светог писма нема. Најновији резултати су прилично упечатљиви. Белоруси у овом тренутку на свом матерњем језику имају више превода Светог писма него многи народи у свету — 13 комплетних и мање-више целокупно издатих превода Новог завета, 2 превода Библије у целини и још 1 скоро у потпуности. Међутим, функције превода Светог писма на белоруски језик су ограничене, а уз то, текстови се деле, издвајају и рашчлањују, мада су по својој природи нераскидиви и недељиви. Ситуација је таква да ниједна конфесија, како некад, тако и сад, белоруски језик није признала за језик Цркве у пуном смислу. Тек недостатак или ограничено постојање белоруских превода Светог писма у богослужбеној употреби примерено утиче на њихово прихватање и деловање као пуноправних појава националне културе. Посебну пажњу треба посветити проблему културно-историјског контекста, односно објективној потреби народа за таквим преводима у одређено време. На белоруском језику нема текста Светог писма који би био општеприхваћен за целу нацију, а нема ни превода који би био прихватљив за примену у богослужењу појединих конфесија. Белоруска библијска комисија (ББК) настоји да отклони тај пропуст. Та комисија више од двадесет година ради на преводу Светог писма, који треба да добије благослов православне цркве. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Переводы священного писания на белорусский язык T1 - Преводи Светог писма на белоруски језик SP - 497 EP - 511 VL - 66 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6187 ER -
@article{ author = "Чарота, Иван А.", year = "2010", abstract = "Историјат превода Светог писма у Белорусији карактерише низ значајних одлика. Једна од њих је да је постојао низ „књигописаца“, пониклих на белоруској земљи, који су на разне начине модификова ли традиционалне ћирило-методијевске преводе према локалној варијанти књижевног језика. Друго, за Белу/Литванску/Западну Русију су пореклом и делатношћу везани источнословенски штампари који су први штампали књиге Старог и Новог завета. Премда, наравно, приступ језику тих библијских текстова мора да буде максимално корек тан, да искључује безусловну употребу одреднице „белоруски језик“ или „украјински језик“, као и „руски језик“. С тим у вези, кад су у питању преводи Светог писма, треба разграничити: а) текстове које можемо сматрати белоруским, пошто су их превели или издали етнички (пра)Белоруси или аутори на територији савремене Белорусије; б) текстове које можемо називати белоруским, јер су на језику и у фонду културе и писмености који историјски припада белоруском народу, и в) текстове на чистом белоруском језику, тј. језику који је кодификован у најновије време, у ХХ веку. Средином ХVII века и све до почетка ХХ века, када су створени предуслови за национално-државно самоопредељење Белоруса и за формирање самосталног белоруског језика, значајних чињеница везаних за превод Светог писма нема. Најновији резултати су прилично упечатљиви. Белоруси у овом тренутку на свом матерњем језику имају више превода Светог писма него многи народи у свету — 13 комплетних и мање-више целокупно издатих превода Новог завета, 2 превода Библије у целини и још 1 скоро у потпуности. Међутим, функције превода Светог писма на белоруски језик су ограничене, а уз то, текстови се деле, издвајају и рашчлањују, мада су по својој природи нераскидиви и недељиви. Ситуација је таква да ниједна конфесија, како некад, тако и сад, белоруски језик није признала за језик Цркве у пуном смислу. Тек недостатак или ограничено постојање белоруских превода Светог писма у богослужбеној употреби примерено утиче на њихово прихватање и деловање као пуноправних појава националне културе. Посебну пажњу треба посветити проблему културно-историјског контекста, односно објективној потреби народа за таквим преводима у одређено време. На белоруском језику нема текста Светог писма који би био општеприхваћен за целу нацију, а нема ни превода који би био прихватљив за примену у богослужењу појединих конфесија. Белоруска библијска комисија (ББК) настоји да отклони тај пропуст. Та комисија више од двадесет година ради на преводу Светог писма, који треба да добије благослов православне цркве.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Переводы священного писания на белорусский язык, Преводи Светог писма на белоруски језик", pages = "497-511", volume = "66", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6187" }
Чарота, И. А.. (2010). Переводы священного писания на белорусский язык. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 66, 497-511. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6187
Чарота ИА. Переводы священного писания на белорусский язык. in Јужнословенски филолог. 2010;66:497-511. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6187 .
Чарота, Иван А., "Переводы священного писания на белорусский язык" in Јужнословенски филолог, 66 (2010):497-511, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6187 .