Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге
Пабрстиње: прасловенски реликт на словенском југу
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
В статье расcматривается этимология сербского диалектного существительного пабрcтиње „остатки конопли“.
У раду се предлаже етимологија срп. дијал. именице пабрcтиње
„остаци изломљених и закржљалих стабљика конопље“, која до сада није
била предмет етимолошке анализе. Заједно са варијантом пабрскиње
„остаци од конопље кад се она таре на трлици“, као и буг дијал. парале
лама (пабрcтинве „остаци конопље при брању“, пабрњшнак, пабрcник,
пабирљсњк „остаци конопље након млаћења“), разматрана именица доводи се у везу са породицом рус. дијал. глагола бросатњу значењу: „чистити (лан, конопљу од главица, зрна, поздера)“ и „брати, чупати, кидати“.
Тај глагол представља пример семантичке специјализације псл. глагола
*brbsati „брисати, гулити, стругати“, чије се континуанте јављају у источно- и јужнословенским језицима. Од посебног је значаја чињеница да
су поменута значења посведочена и у балтским језицима (лит. brukti,
bruku „трљати лан“, braukyti, braukan „id.“, лет. braicit, bratiku „откидати, чупати (лишће, лан)“). Усамљени српски и бугарски дијал. облици
не само да се доводе у везу са ...псл. глаголом *brbsati (a не, као што је
то предложено за буг. именице, са глаголом брљсти „брстити“), већ се
третирају и као псл. реликти који сведоче да се и на јужнословенском
терену сачувало специјализовано, можда још балто-словенско, значење
пcл. глагола “brosati.
Кључне речи:
сербский язык / славянские языки / диалектная лексика / праславянский реликт / этимологияИзвор:
Јужнословенски филолог, 2010, 66, 123-134Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности