Дијалекатска лексикографија штокавског наречја (од 1818. до 2014. године) – библиографија

Abstract

Библиографија је посвећена штампаним делима која се баве лек- сикографском обрадом дијалекатске лексике штокавских говора на простору српско – хрватског језика, од почетка XIX века до 1992. године и у постјугословенском периоду од 1992. до 2014. године. Прикупљена грађа за библиографију подељена је на три дела – први део обухвата период од 1818. до 1945. године, а други део приказује српско – хрватски период, закључно са 1992. годином. Трећи део посвећен је постјугословенском периоду – презентовању дела из дијалекатске лексикографије, која су настала у новоствореним државама континуантама некадашњих република Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе. Од појаве Српског рјечника 1818. године, Вукови следбеници, поштоваоци и сарадници током целог XIX века својим прилозима о територијално маркираној лексици доприносили су богаћењу речника новоствореног књижевног језика, а ре- зултат тога био је велики број штампаних лексикографских радова мањег и већег обима који чине почетке дијалекатске лексикографије и њен развој током XX века на српско – хрватском језичком простору. Из разлога практичне природе определили смо се да штокавску лексикографску продукцију у другом и трећем периоду дамо по републичким центрима некадашње заједничке државе, односно по центрима ново- насталих држава и ентитета формираних након распада бивше Југославије.

Cet article est consacré aux oeuvres imprimées qui portent sur le traitement lexicographique des parlers schtokaviens sur l’ espace serbo - croate, depuis le début du 19ème siècle jusqu’à l’année 1992, ainsi que dans la période post-yougoslave de 1992 à 2014. Le matériel recueilli pour une bibliographie est divisé en trois parties - la première partie couvre la période 1818-1945 at la deuxième porte sur la periode serbo - croate qui se termine en 1992. La troisième partie est consacrée à la période post - yougoslave et elle présente des oeuvres de la lexicographie dialectale créées dans les nouveaux États, ex-républiques yougoslaves: la Bosnie-Herzégovine, la Serbie, le Monténégro et la Croatie. Depuis la parution du Dictionnaire serbe en 1818, les disciples, admirateurs et collaborateurs de Vuk Stef. Karadžić, à travers le 19ème siècle, ont apporté, par leurs contributions sur le vocabulaire specifique territorial, à l’ enrichissement du vocabulaire de la langue littéraire nouvellement fondeé, et le résultat de ce travail commun était un grand nombre de travaux lexicographiques imprimés, de petits aussi que de plus grands, que font origines de la lexicographie dialectale et montrent son développement au cours du 20e siècle, en aire linguistique serbo-croate. Après la décomposition de la Yougoslavie en 1992, nous avons observé la production des travaux de lexicographie dialectale conformément à la nouvelle situation politique.