DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Јужнословенски филолог / Južnoslovenski filolog
  • View Item
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Јужнословенски филолог / Južnoslovenski filolog
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Плава боја као лингвистички проблем

The Blue Color as a Linguistic Problem

Thumbnail
1994
ivic.m.plava.boja.1994.pdf (1.802Mb)
Authors
Ивић, Милка
Article (Published version)
,
Институт за српски језик САНУ
Metadata
Show full item record
Abstract
Кад је о плавој боји реч, наука се суочава са два питања која су досада остајала без одговара: (1) због чега многи језици немају назив за "плаво“, а кад га у једном развојном периоду и стекну, лако га потом искључе из употребе и (2) како објаснити зачуђујући феномен да говорни представници српског језика за плаву капу и жућкасту косу кажу исто: плава је? На оба та питања аутор даје свој одговор, узимајући у обзир, с једне стране, културно-психолошке околности које су од вајкада у свету одређивале став људи према плавој боји, а с друге давнашње денотативно и конотативно значење израза плав, судбину коју су у српском језику доживели из прасловенског наслеђени изрази за "плаво“ и принципе по којима се у (стандардном) српском устројава микросистем лексичких јединица за разврставање људи по боји.
There are two questions concerning the expression of the meaning "blue that remained so far unanswered in linguistics: (1) why many languages either do not have a special term for "blue" or, when having such one, easily may loose it in the course of time and (2) how to explain the amazing fact that the speakers of Serbo-Croatian name the color of both the blond hair and the blue hat by means of the basic term for "blue — the word plav? The author answers both questions taking into conside ration — in case (1) the role of folk psychology in determining people's attitude toward the blue color, and in case (2) the following three things: the former denotative as well as connotative meaning of play, the destiny of the old Common Slavic terms for 'blue in Serbo-Croatian, and some relevant principles which underline the functioning of the (Standard) Serbian colorterm system.
Source:
Јужнословенски филолог, 1994, 50, 99-116
Publisher:
  • Београд : Институт за српски језик САНУ

ISSN: 0350–185x

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5958
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5958
Collections
  • Јужнословенски филолог / Južnoslovenski filolog
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - JOUR
AU  - Ивић, Милка
PY  - 1994
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5958
AB  - Кад је о плавој боји реч, наука се суочава са два питања која су досада остајала
без одговара: (1) због чега многи језици немају назив за "плаво“, а кад га у једном
развојном периоду и стекну, лако га потом искључе из употребе и (2) како објаснити
зачуђујући феномен да говорни представници српског језика за плаву капу и жућкасту
косу кажу исто: плава је? На оба та питања аутор даје свој одговор, узимајући у
обзир, с једне стране, културно-психолошке околности које су од вајкада у свету
одређивале став људи према плавој боји, а с друге давнашње денотативно и
конотативно значење израза плав, судбину коју су у српском језику доживели из
прасловенског наслеђени изрази за "плаво“ и принципе по којима се у (стандардном)
српском устројава микросистем лексичких јединица за разврставање људи по боји.
AB  - There are two questions concerning the expression of the meaning "blue that
remained so far unanswered in linguistics: (1) why many languages either do not have
a special term for "blue" or, when having such one, easily may loose it in the course
of time and (2) how to explain the amazing fact that the speakers of Serbo-Croatian
name the color of both the blond hair and the blue hat by means of the basic term
for "blue — the word plav? The author answers both questions taking into conside
ration — in case (1) the role of folk psychology in determining people's attitude
toward the blue color, and in case (2) the following three things: the former denotative as well as connotative meaning of play, the destiny of the old Common Slavic terms for 'blue in Serbo-Croatian, and some relevant principles which underline the functioning of the (Standard) Serbian colorterm system.
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Плава боја као лингвистички проблем
T1  - The Blue Color as a Linguistic Problem
SP  - 99
EP  - 116
VL  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5958
ER  - 
@article{
author = "Ивић, Милка",
year = "1994",
abstract = "Кад је о плавој боји реч, наука се суочава са два питања која су досада остајала
без одговара: (1) због чега многи језици немају назив за "плаво“, а кад га у једном
развојном периоду и стекну, лако га потом искључе из употребе и (2) како објаснити
зачуђујући феномен да говорни представници српског језика за плаву капу и жућкасту
косу кажу исто: плава је? На оба та питања аутор даје свој одговор, узимајући у
обзир, с једне стране, културно-психолошке околности које су од вајкада у свету
одређивале став људи према плавој боји, а с друге давнашње денотативно и
конотативно значење израза плав, судбину коју су у српском језику доживели из
прасловенског наслеђени изрази за "плаво“ и принципе по којима се у (стандардном)
српском устројава микросистем лексичких јединица за разврставање људи по боји., There are two questions concerning the expression of the meaning "blue that
remained so far unanswered in linguistics: (1) why many languages either do not have
a special term for "blue" or, when having such one, easily may loose it in the course
of time and (2) how to explain the amazing fact that the speakers of Serbo-Croatian
name the color of both the blond hair and the blue hat by means of the basic term
for "blue — the word plav? The author answers both questions taking into conside
ration — in case (1) the role of folk psychology in determining people's attitude
toward the blue color, and in case (2) the following three things: the former denotative as well as connotative meaning of play, the destiny of the old Common Slavic terms for 'blue in Serbo-Croatian, and some relevant principles which underline the functioning of the (Standard) Serbian colorterm system.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Плава боја као лингвистички проблем, The Blue Color as a Linguistic Problem",
pages = "99-116",
volume = "50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5958"
}
Ивић, М.. (1994). Плава боја као лингвистички проблем. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 50, 99-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5958
Ивић М. Плава боја као лингвистички проблем. in Јужнословенски филолог. 1994;50:99-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5958 .
Ивић, Милка, "Плава боја као лингвистички проблем" in Јужнословенски филолог, 50 (1994):99-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5958 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB