Изразяване на квалификативните отношения в номиналната фраза в сърбохъратски език

Abstract

Главна тема овог рада јесте квалификација онога што је именицом означено, која се схвата као својеврстан значењски феномен и осветљава из визуре граматичких датости и комуникативних потреба. У средишту пажње су номиналне конструкције с квалификатив ним генитивом и квалификативним инструменталом које су тако лексички устројене да именица у зависном падежу исказује неотуђиви део онога што управна именица означава. При том је тај „неотуђиви део“ ближе одређен неким својством, па је анализа усмерена ка томе да се сагледају, с једне стране, принципи који одређују кад ће бити/кад неће бити могуће то својство приписати ономе ентитету о чијем се неотуђивом делу ради, а с друге стране какве су то околности на прагматско-дискурсном плану које непосредно утичу на избор генитива, односно инструментала као (за дати случај) најпримеренијег граматичког решења (тј. води се рачуна о томе да ли се именовани cнтитет који подлеже квалификацији посредством свог интегралног дела тек уводи у разговор или је већ уведен, да ли га та квалификација, у ствари, идентификује или га, као таква, тек припрема за идентификацију).