Концепцията за синтактикофункционалната раздвоеност на частите на речта в тюркските езици
Синтаксичко-функциопална концепција разликовања врста речи у турским језицима
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Турски језици, као што је познато, тако су устројени да се ве
лики део лексичких јединица њиховог вокабулара, уколико се изго
воре изоловапо, тј. ван синтаксичког контекста, ие могу одредити
као представници ове и ове, односно те и те врсте речи — недостаје
им она морфолошка препознатљивост која је својствена лексичким
јединицама индоевропских језика. Управо уочавањем у том смислу
препознатљиве индоевропске језичке стварности тзв. врсте речи и
јесу издвојене као теоријски појам неопходан за функционисање
општелингвистичког мстајезика. Турколозима су школовањем у свест
усађене у европским стручним срединама преовлађујуће метајезичке
навике, па они стога пикако да изнађу задовољавајући начин па који
би појам врсте речи могли искористити као делотворно оруђе при
ликом описивања турских језичких факата. Аутор даје приказ пеус
клађених мишљења и класификационих поступака на том проблем
ском подручју у туркологији. Посебно се критички осврће па данас
(широко усвојену) примену ...синтаксичко-функционалних критерија у
Подели речи на врсте. Сагледавањем слабости таквог методолошког
поступка добијају се неки свестранији увиди у природу језичког фе
помеша, што ће неминовно наћи одговарајуће одјеке на плану опште
језичке теорије.
Source:
Јужнословенски филолог, 1995, 51, 135-155Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Добрев, Иван К. PY - 1995 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5936 AB - Турски језици, као што је познато, тако су устројени да се ве лики део лексичких јединица њиховог вокабулара, уколико се изго воре изоловапо, тј. ван синтаксичког контекста, ие могу одредити као представници ове и ове, односно те и те врсте речи — недостаје им она морфолошка препознатљивост која је својствена лексичким јединицама индоевропских језика. Управо уочавањем у том смислу препознатљиве индоевропске језичке стварности тзв. врсте речи и јесу издвојене као теоријски појам неопходан за функционисање општелингвистичког мстајезика. Турколозима су школовањем у свест усађене у европским стручним срединама преовлађујуће метајезичке навике, па они стога пикако да изнађу задовољавајући начин па који би појам врсте речи могли искористити као делотворно оруђе при ликом описивања турских језичких факата. Аутор даје приказ пеус клађених мишљења и класификационих поступака на том проблем ском подручју у туркологији. Посебно се критички осврће па данас (широко усвојену) примену синтаксичко-функционалних критерија у Подели речи на врсте. Сагледавањем слабости таквог методолошког поступка добијају се неки свестранији увиди у природу језичког фе помеша, што ће неминовно наћи одговарајуће одјеке на плану опште језичке теорије. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Јужнословенски филолог T1 - Концепцията за синтактикофункционалната раздвоеност на частите на речта в тюркските езици T1 - Синтаксичко-функциопална концепција разликовања врста речи у турским језицима SP - 135 EP - 155 VL - 51 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5936 ER -
@article{ author = "Добрев, Иван К.", year = "1995", abstract = "Турски језици, као што је познато, тако су устројени да се ве лики део лексичких јединица њиховог вокабулара, уколико се изго воре изоловапо, тј. ван синтаксичког контекста, ие могу одредити као представници ове и ове, односно те и те врсте речи — недостаје им она морфолошка препознатљивост која је својствена лексичким јединицама индоевропских језика. Управо уочавањем у том смислу препознатљиве индоевропске језичке стварности тзв. врсте речи и јесу издвојене као теоријски појам неопходан за функционисање општелингвистичког мстајезика. Турколозима су школовањем у свест усађене у европским стручним срединама преовлађујуће метајезичке навике, па они стога пикако да изнађу задовољавајући начин па који би појам врсте речи могли искористити као делотворно оруђе при ликом описивања турских језичких факата. Аутор даје приказ пеус клађених мишљења и класификационих поступака на том проблем ском подручју у туркологији. Посебно се критички осврће па данас (широко усвојену) примену синтаксичко-функционалних критерија у Подели речи на врсте. Сагледавањем слабости таквог методолошког поступка добијају се неки свестранији увиди у природу језичког фе помеша, што ће неминовно наћи одговарајуће одјеке на плану опште језичке теорије.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Концепцията за синтактикофункционалната раздвоеност на частите на речта в тюркските езици, Синтаксичко-функциопална концепција разликовања врста речи у турским језицима", pages = "135-155", volume = "51", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5936" }
Добрев, И. К.. (1995). Концепцията за синтактикофункционалната раздвоеност на частите на речта в тюркските езици. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 51, 135-155. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5936
Добрев ИК. Концепцията за синтактикофункционалната раздвоеност на частите на речта в тюркските езици. in Јужнословенски филолог. 1995;51:135-155. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5936 .
Добрев, Иван К., "Концепцията за синтактикофункционалната раздвоеност на частите на речта в тюркските езици" in Јужнословенски филолог, 51 (1995):135-155, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5936 .