Угроженост животне средине као елемент антрополошко-лингвистичких интервјуа у Књажевцу и околини

Abstract

Овај прилог настао је на основу теренске антрополошко-лингвистичке грађе документоване од 2015. до 2017. године у Књажевцу и селима у околини Књажевца. С једне стране, циљ прилога је да укаже на место екологије у друштвено-хуманистичким наукама, да истакне најважније појмове, правце и смернице истраживања друштвено-хуманистичких наука у области екологије. С друге стране, коментарисани фрагменти теренских разговора указују на еколошку свест саговорника, спонтано истицање угрожености животне средине, и уочавање последица нарушене равнотеже у природи на свакодневни живот људи. Придавање значаја овим темама у наративима истиче потребу за систематским истраживањима у друштвено-хуманистичким наукама, али и за ургентношћу ових истраживања.

This paper is based on the fieldwork anthropological and linguistic data, documented from 2015 to 2017 in Knjaževac and surrounding villages. On the one hand, the paper aims at pointing out the place of ecology in social sciences and humanities, highlighting the most important terms and directions of studies in the field of ecology. On the other hand, the fragments of fieldwork interviews indicate ecological consciousness of the participants who spontaneously highlight the environmental vulnerability and observe the consequences of the disturbed equilibrium in nature for everyday life. Paying attention to these issues in fieldwork narratives triggers the need for systematical study of ecological awareness in social sciences and humanities, as well as for its urgency.