Падежная система и происхождение предлогов
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Цело је испитивање у томе да се докаже да су се предлози
развили на тај начин што су извесни прилози добили и значење
неког зависног падежа и модификације тога значења (напр. предл.
из има и аблативно значење и значење „из унутрашњости нечег").
Писац утврђује да су првобитна значења зависних падежа одношајна, дакле апстрактна (уколико нису, то значи да је од
реализације тих падежа стварно значење ушло и у опште датог
зависног падежа); значење пак предлога је увек стварно. Он то
и показује на примерима старословенског језика, што вреди и за
друге словенске језике.
Предлози су постали од прилога: то показује и њихова употреба уз глаголе као префиксе. Они су могли срасти са глаголима
само тако што врше модификацију њихова значења, а то је функција прилога. Затим предлози имају у ст. слов. и већу слободу
места него у доцнијим словенским језицима. И, најзад, као предлози употребљавају се и у ст. слов. и другим словенским језицима прилози (од придева и именица) и прилошке синтагме...
(ни . . . мѢсто и сл.). Прилошке синтагме у различним словенским
језицима постају или сложени прилози (нарочито у руск. јсз,),
или се цело значење синтагме усретсређује на ииеницу која је
саставни део синтагме, и тако у неким словенским језицима само
та именица и врши функцију предлога. И тако, ма с које стране
пошли, увек је исто: или прилози који већ значе и општи зависни падеж (исп. Па иогледа ПуШ сунца = у правцу сунца, према
сунцу) са њиховом модификацијом или они који ту функцију добијају у реченици — развијају се у предлоге који, на тај начин,
претстављају историску творевину у језицима.
Предлози постају од прилога или прилошких синтагми поменуте врсте на тај начин што се одвајају од глагола и прилазе
виеници са којом се слажу у значењу општег зависног падежа
и чнји зависни падеж почињу одређивати. Тиме они прелазе у
предлоге и предлошке изразе.
Source:
Јужнословенски филолог, 1957, 22, 1-17Publisher:
- Београд : Српска академија наука
- Београд : Институт за српски језик
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Белић, Александар PY - 1957 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5407 AB - Цело је испитивање у томе да се докаже да су се предлози развили на тај начин што су извесни прилози добили и значење неког зависног падежа и модификације тога значења (напр. предл. из има и аблативно значење и значење „из унутрашњости нечег"). Писац утврђује да су првобитна значења зависних падежа одношајна, дакле апстрактна (уколико нису, то значи да је од реализације тих падежа стварно значење ушло и у опште датог зависног падежа); значење пак предлога је увек стварно. Он то и показује на примерима старословенског језика, што вреди и за друге словенске језике. Предлози су постали од прилога: то показује и њихова употреба уз глаголе као префиксе. Они су могли срасти са глаголима само тако што врше модификацију њихова значења, а то је функција прилога. Затим предлози имају у ст. слов. и већу слободу места него у доцнијим словенским језицима. И, најзад, као предлози употребљавају се и у ст. слов. и другим словенским језицима прилози (од придева и именица) и прилошке синтагме (ни . . . мѢсто и сл.). Прилошке синтагме у различним словенским језицима постају или сложени прилози (нарочито у руск. јсз,), или се цело значење синтагме усретсређује на ииеницу која је саставни део синтагме, и тако у неким словенским језицима само та именица и врши функцију предлога. И тако, ма с које стране пошли, увек је исто: или прилози који већ значе и општи зависни падеж (исп. Па иогледа ПуШ сунца = у правцу сунца, према сунцу) са њиховом модификацијом или они који ту функцију добијају у реченици — развијају се у предлоге који, на тај начин, претстављају историску творевину у језицима. Предлози постају од прилога или прилошких синтагми поменуте врсте на тај начин што се одвајају од глагола и прилазе виеници са којом се слажу у значењу општег зависног падежа и чнји зависни падеж почињу одређивати. Тиме они прелазе у предлоге и предлошке изразе. PB - Београд : Српска академија наука PB - Београд : Институт за српски језик T2 - Јужнословенски филолог T1 - Падежная система и происхождение предлогов SP - 1 EP - 17 VL - 22 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5407 ER -
@article{ author = "Белић, Александар", year = "1957", abstract = "Цело је испитивање у томе да се докаже да су се предлози развили на тај начин што су извесни прилози добили и значење неког зависног падежа и модификације тога значења (напр. предл. из има и аблативно значење и значење „из унутрашњости нечег"). Писац утврђује да су првобитна значења зависних падежа одношајна, дакле апстрактна (уколико нису, то значи да је од реализације тих падежа стварно значење ушло и у опште датог зависног падежа); значење пак предлога је увек стварно. Он то и показује на примерима старословенског језика, што вреди и за друге словенске језике. Предлози су постали од прилога: то показује и њихова употреба уз глаголе као префиксе. Они су могли срасти са глаголима само тако што врше модификацију њихова значења, а то је функција прилога. Затим предлози имају у ст. слов. и већу слободу места него у доцнијим словенским језицима. И, најзад, као предлози употребљавају се и у ст. слов. и другим словенским језицима прилози (од придева и именица) и прилошке синтагме (ни . . . мѢсто и сл.). Прилошке синтагме у различним словенским језицима постају или сложени прилози (нарочито у руск. јсз,), или се цело значење синтагме усретсређује на ииеницу која је саставни део синтагме, и тако у неким словенским језицима само та именица и врши функцију предлога. И тако, ма с које стране пошли, увек је исто: или прилози који већ значе и општи зависни падеж (исп. Па иогледа ПуШ сунца = у правцу сунца, према сунцу) са њиховом модификацијом или они који ту функцију добијају у реченици — развијају се у предлоге који, на тај начин, претстављају историску творевину у језицима. Предлози постају од прилога или прилошких синтагми поменуте врсте на тај начин што се одвајају од глагола и прилазе виеници са којом се слажу у значењу општег зависног падежа и чнји зависни падеж почињу одређивати. Тиме они прелазе у предлоге и предлошке изразе.", publisher = "Београд : Српска академија наука, Београд : Институт за српски језик", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Падежная система и происхождение предлогов", pages = "1-17", volume = "22", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5407" }
Белић, А.. (1957). Падежная система и происхождение предлогов. in Јужнословенски филолог Београд : Српска академија наука., 22, 1-17. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5407
Белић А. Падежная система и происхождение предлогов. in Јужнословенски филолог. 1957;22:1-17. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5407 .
Белић, Александар, "Падежная система и происхождение предлогов" in Јужнословенски филолог, 22 (1957):1-17, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5407 .