Падежная система и происхождение предлогов

Abstract

Цело је испитивање у томе да се докаже да су се предлози развили на тај начин што су извесни прилози добили и значење неког зависног падежа и модификације тога значења (напр. предл. из има и аблативно значење и значење „из унутрашњости нечег"). Писац утврђује да су првобитна значења зависних падежа одношајна, дакле апстрактна (уколико нису, то значи да је од реализације тих падежа стварно значење ушло и у опште датог зависног падежа); значење пак предлога је увек стварно. Он то и показује на примерима старословенског језика, што вреди и за друге словенске језике. Предлози су постали од прилога: то показује и њихова употреба уз глаголе као префиксе. Они су могли срасти са глаголима само тако што врше модификацију њихова значења, а то је функција прилога. Затим предлози имају у ст. слов. и већу слободу места него у доцнијим словенским језицима. И, најзад, као предлози употребљавају се и у ст. слов. и другим словенским језицима прилози (од придева и именица) и прилошке синтагме (ни . . . мѢсто и сл.). Прилошке синтагме у различним словенским језицима постају или сложени прилози (нарочито у руск. јсз,), или се цело значење синтагме усретсређује на ииеницу која је саставни део синтагме, и тако у неким словенским језицима само та именица и врши функцију предлога. И тако, ма с које стране пошли, увек је исто: или прилози који већ значе и општи зависни падеж (исп. Па иогледа ПуШ сунца = у правцу сунца, према сунцу) са њиховом модификацијом или они који ту функцију добијају у реченици — развијају се у предлоге који, на тај начин, претстављају историску творевину у језицима. Предлози постају од прилога или прилошких синтагми поменуте врсте на тај начин што се одвајају од глагола и прилазе виеници са којом се слажу у значењу општег зависног падежа и чнји зависни падеж почињу одређивати. Тиме они прелазе у предлоге и предлошке изразе.