Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки

Abstract

Писац утврђује разлику у образовању изведених именица уопште и именица субјективне оцене (деминутивних, амплификативних, пејоративних и сл.). Док је код првих именица први део (основа или корен) увек детерминативан (и као придевска, глаголска или чак и именичка основа), а други део наставак којим се обележава предметност, дотле је у именица субјективне оцене први део именица која ни у изведеној именици не губи своје значење, а други део је деминутивни, амплификативни или сличан наставак. Тој разлици по саставу одговора и разлика по пореклу. Обичне изведене именице постају поименичавањем придевске, глаголске и именичке основе (са функцијом придева), док се именице субјективне оцене граде од готових именица које добијају емоционални наставак као готов од других именица у којима се он развио природним односом првог и другог дела. То могу бити именице, постале од придевске или глаголске основе, а могу бити и поименичени придеви или глаголи са емоционалним наставцима. Према томе, именице субјективне оцене постају од именица које од других добијају по аналогији већ готове наставке. Као тачну илустрацију овога процеса можемо навести наст. -е у српскохрватском језику који од именице типа "дете" прелази и на животиње, напр. јагње, ирасс и сл., а затим и на ствари, лднче: лднац (мали лонац). Због свога друкчијег порекла ове именице имају и друкчији састав и други начин образовања него све друге изведене име- нице (исп. бeлац, црнац, хитац и сл. према бео, црн, хитнути и сл.).