DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Јужнословенски филолог / Južnoslovenski filolog
  • View Item
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Јужнословенски филолог / Južnoslovenski filolog
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки

Thumbnail
1957
belic.ocenki.1957.pdf (689.3Kb)
Authors
Белић, Александар
Article (Published version)
,
Институт за српски језик САНУ
Metadata
Show full item record
Abstract
Писац утврђује разлику у образовању изведених именица уопште и именица субјективне оцене (деминутивних, амплификативних, пејоративних и сл.). Док је код првих именица први део (основа или корен) увек детерминативан (и као придевска, глаголска или чак и именичка основа), а други део наставак којим се обележава предметност, дотле је у именица субјективне оцене први део именица која ни у изведеној именици не губи своје значење, а други део је деминутивни, амплификативни или сличан наставак. Тој разлици по саставу одговора и разлика по пореклу. Обичне изведене именице постају поименичавањем придевске, глаголске и именичке основе (са функцијом придева), док се именице субјективне оцене граде од готових именица које добијају емоционални наставак као готов од других именица у којима се он развио природним односом првог и другог дела. То могу бити именице, постале од придевске или глаголске основе, а могу бити и поименичени придеви или глаголи са емоционалним наставцима. Према том...е, именице субјективне оцене постају од именица које од других добијају по аналогији већ готове наставке. Као тачну илустрацију овога процеса можемо навести наст. -е у српскохрватском језику који од именице типа "дете" прелази и на животиње, напр. јагње, ирасс и сл., а затим и на ствари, лднче: лднац (мали лонац). Због свога друкчијег порекла ове именице имају и друкчији састав и други начин образовања него све друге изведене име- нице (исп. бeлац, црнац, хитац и сл. према бео, црн, хитнути и сл.).

Source:
Јужнословенски филолог, 1957, 22, 131-139
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука
  • Београд : Институт за српски језик

ISSN: 0350–185x

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5406
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5406
Collections
  • Јужнословенски филолог / Južnoslovenski filolog
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - JOUR
AU  - Белић, Александар
PY  - 1957
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/5406
AB  - Писац утврђује разлику у образовању изведених именица
уопште и именица субјективне оцене (деминутивних, амплификативних, пејоративних и сл.). Док је код првих именица први
део (основа или корен) увек детерминативан (и као придевска,
глаголска или чак и именичка основа), а други део наставак
којим се обележава предметност, дотле је у именица субјективне
оцене први део именица која ни у изведеној именици не губи своје значење, а други део је деминутивни, амплификативни или
сличан наставак. Тој разлици по саставу одговора и разлика по
пореклу. Обичне изведене именице постају поименичавањем придевске, глаголске и именичке основе (са функцијом придева), док
се именице субјективне оцене граде од готових именица које
добијају емоционални наставак као готов од других именица у
којима се он развио природним односом првог и другог дела.
То могу бити именице, постале од придевске или глаголске
основе, а могу бити и поименичени придеви или глаголи са
емоционалним наставцима. Према томе, именице субјективне оцене
постају од именица које од других добијају по аналогији већ
готове наставке. Као тачну илустрацију овога процеса можемо
навести наст. -е у српскохрватском језику који од
именице типа "дете" прелази и на животиње, напр. јагње,
ирасс и сл., а затим и на ствари, лднче: лднац (мали лонац).
Због свога друкчијег порекла ове именице имају и друкчији
састав и други начин образовања него све друге изведене име-
нице (исп. бeлац, црнац, хитац и сл. према бео, црн, хитнути и сл.).
PB  - Београд : Српска академија наука
PB  - Београд : Институт за српски језик
T2  - Јужнословенски филолог
T1  - Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки
SP  - 131
EP  - 139
VL  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5406
ER  - 
@article{
author = "Белић, Александар",
year = "1957",
abstract = "Писац утврђује разлику у образовању изведених именица
уопште и именица субјективне оцене (деминутивних, амплификативних, пејоративних и сл.). Док је код првих именица први
део (основа или корен) увек детерминативан (и као придевска,
глаголска или чак и именичка основа), а други део наставак
којим се обележава предметност, дотле је у именица субјективне
оцене први део именица која ни у изведеној именици не губи своје значење, а други део је деминутивни, амплификативни или
сличан наставак. Тој разлици по саставу одговора и разлика по
пореклу. Обичне изведене именице постају поименичавањем придевске, глаголске и именичке основе (са функцијом придева), док
се именице субјективне оцене граде од готових именица које
добијају емоционални наставак као готов од других именица у
којима се он развио природним односом првог и другог дела.
То могу бити именице, постале од придевске или глаголске
основе, а могу бити и поименичени придеви или глаголи са
емоционалним наставцима. Према томе, именице субјективне оцене
постају од именица које од других добијају по аналогији већ
готове наставке. Као тачну илустрацију овога процеса можемо
навести наст. -е у српскохрватском језику који од
именице типа "дете" прелази и на животиње, напр. јагње,
ирасс и сл., а затим и на ствари, лднче: лднац (мали лонац).
Због свога друкчијег порекла ове именице имају и друкчији
састав и други начин образовања него све друге изведене име-
нице (исп. бeлац, црнац, хитац и сл. према бео, црн, хитнути и сл.).",
publisher = "Београд : Српска академија наука, Београд : Институт за српски језик",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки",
pages = "131-139",
volume = "22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5406"
}
Белић, А.. (1957). Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки. in Јужнословенски филолог
Београд : Српска академија наука., 22, 131-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5406
Белић А. Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки. in Јужнословенски филолог. 1957;22:131-139.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5406 .
Белић, Александар, "Природа и происхождение сущeствительных субъективнои оценки" in Јужнословенски филолог, 22 (1957):131-139,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5406 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB