Adapting to Shifting Imperial Realities: Mount Athos (Chilandar Monastery) in the Political and Economic Context of the Eighteenth-Century Ottoman Empire

Abstract

The monastic life and the overall functioning of the Athonite monasteries were not completely isolated from the dynamics of the relations between the centre and provinces in the Ottoman Empire, and even less to the recurrent reforms of the Ottoman tax system. On the contrary, Athonite monks had to navigate complex political and economic situation to secure the continuation and improvement of their monastery. The research of the case of Hilandar monastery was used to analyse the internal organization of the Athonite monasteries in the 18th century and their adaptions to new circumstances. Moreover, multifaceted ties (religious, cultural, and economic) between Hilandar and the territories beyond Mount Athos are presented. The monks had intensive contacts with both the Orthodox Serbian clergy and laity living in the lands under the Habsburg rule. On the other side, economic development that prompted an increase of the number of the affluent merchants and craftsmen in the Eastern Balkans, opened new opportunities for an enriched religious and cultural life and intensified contacts between these regions and the Athonite monasteries.

Циљ рада био је да се Света Гора и манастир Хиландар сместе у контекст политичких, економских и друштвених промена које су се одвијале у Османском царству током XVIII века. Живот монаха и свеукупно функционисање манастира били су изложени утицајима развоја односа између центра и провинција, као и честим реформама османског пореског система. Како би обезбедили опстанак и унапређење свога манастира, монаси су морали да буду упознати са сложеном политичком и економском ситуацијом османске државе. У раду су анализирани односи монаха са различитим нивоима османских административних власти и начини на које су они обезбеђивали заштиту својих права. Поред тога, монаси су морали бити упознати и с војно-политичком ситуацијом, обележеном у XVIII веку серијом ратова и промена граница. Постепено померање центра Српске православне цркве ван Османског царства, подстакло је чланове хиландарске обитељи да успоставе чврсте везе с православним клером и становништвом на територијама Хабсбуршке монархије. С друге стране, даљи развитак имућнијег слоја трговаца и занатлија у областима источног Балкана, створили су нове могућности за обогаћивање културног и религијског живота. Хиландарски монаси редовно су посећивали православно становништво путујући у писанију, док је сам манастир представљао важно место ходочашћа. Сложеност тих веза, довела је и до формирања мреже хиландарских метоха на просторима данашње Бугарске.