У раду се говори о лексеми стопаница, која има значење приближно лексеми домаћица. Употребљавала се у различитим крајевима српског говорног
подручја, првенствено југозападним, како је то одредио Вук Стефановић Караџић. Рјечници савременог српског језика је не биљеже, или они мало старији већ означавају као покрајинску. Још живи у многим народним говорима
Црне Горе и Босне и Херцеговине. Циљ рада је да се на основу доступне грађе
утврди њено простирање.
В настоящей работе речь идет о лексеме стопаница, значение которой близко значению лексемы домаћица (хозяйка). Словари современного себского
языка не отемечают ее, словари предшествующего периода (Матица сербска,
в 6 томах) отмечают ее как областную. Данное слово все еще живет во многих народных говорах Черногории и Боснии и Герцеговины. Данную лексему
отметил и Вук Ст. Караджић в своем словаре из 1852 года, однако она не
перешла из народниых говоров в литературный язык; в литературном языке в
настоящее время употребляется слово домаћица.
Keywords:
српски језик / народни говори / лексика / стопаница
TY - JOUR
AU - Танасић, Срето З.
PY - 2016
UR - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4999
AB - У раду се говори о лексеми стопаница, која има значење приближно лексеми домаћица. Употребљавала се у различитим крајевима српског говорног
подручја, првенствено југозападним, како је то одредио Вук Стефановић Караџић. Рјечници савременог српског језика је не биљеже, или они мало старији већ означавају као покрајинску. Још живи у многим народним говорима
Црне Горе и Босне и Херцеговине. Циљ рада је да се на основу доступне грађе
утврди њено простирање.
AB - В настоящей работе речь идет о лексеме стопаница, значение которой близко значению лексемы домаћица (хозяйка). Словари современного себского
языка не отемечают ее, словари предшествующего периода (Матица сербска,
в 6 томах) отмечают ее как областную. Данное слово все еще живет во многих народных говорах Черногории и Боснии и Герцеговины. Данную лексему
отметил и Вук Ст. Караджић в своем словаре из 1852 года, однако она не
перешла из народниых говоров в литературный язык; в литературном языке в
настоящее время употребляется слово домаћица.
PB - Ниш : Филозофски факултет
T2 - Годишњак за српски језик
T1 - Стопаница
SP - 263
EP - 269
VL - 27
IS - 14
ER -
@article{
author = "Танасић, Срето З.",
year = "2016",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4999",
abstract = "У раду се говори о лексеми стопаница, која има значење приближно лексеми домаћица. Употребљавала се у различитим крајевима српског говорног
подручја, првенствено југозападним, како је то одредио Вук Стефановић Караџић. Рјечници савременог српског језика је не биљеже, или они мало старији већ означавају као покрајинску. Још живи у многим народним говорима
Црне Горе и Босне и Херцеговине. Циљ рада је да се на основу доступне грађе
утврди њено простирање., В настоящей работе речь идет о лексеме стопаница, значение которой близко значению лексемы домаћица (хозяйка). Словари современного себского
языка не отемечают ее, словари предшествующего периода (Матица сербска,
в 6 томах) отмечают ее как областную. Данное слово все еще живет во многих народных говорах Черногории и Боснии и Герцеговины. Данную лексему
отметил и Вук Ст. Караджић в своем словаре из 1852 года, однако она не
перешла из народниых говоров в литературный язык; в литературном языке в
настоящее время употребляется слово домаћица.",
publisher = "Ниш : Филозофски факултет",
journal = "Годишњак за српски језик",
title = "Стопаница",
pages = "263-269",
volume = "27",
number = "14"
}
Танасић СЗ. Стопаница. Годишњак за српски језик. 2016;27(14):263-269
,& Танасић, С. З. (2016). Стопаница.
Годишњак за српски језикНиш : Филозофски факултет., 27(14), 263-269.
