DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • View Item
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Руске теме у Јужнословенском филологу

Русские темы в Южнославянском филологе

Thumbnail
2009
tanasic.ruske.teme.u.jf.pdf (284.0Kb)
Authors
Танасић, Срето
Article (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Часопис Јужнословенски филолог покренули су 1913. године академици Љубомир Стојановић и Александар Белић с циљем да се у њему доносе радови који се баве српским језиком у оквиру јужнословенске језичке заједнице, али и у вези са другим словенским језицима. Жеља и циљ оснивача били су да Срби, као и други, развијенији словенски народи, имају часопис за српску филологију преко кога би се српска наука могла развијати у складу са достигнућима у славистици и упознавати са најзначајнијим достигнућима слoвенске филологије. Временом је овај часопис постао један од најугледнијих часописа у словенском свијету, и у свијету славистике уопште. Не само да он даје велики допринос развоју науке о српском језику и српске филологије у цјелини, него представља и прозор у свијет славистике и уопште у свијет лингвистичке науке помажући да српска филологија буде у дослуху са достигнућима науке у свијету.
Автор в своей работе исследует вопрос о том, насколько Южнославянский филолог, который выходит уже почти целый век, уделял внимание русистике. Журнал Южнославянский филолог основали в 1931 году академики Любомир Стоянович и Александр Белич. В нем должны были публиковаться работы по сербскому языку в рамках южнославянского языкового сообщества, но в связи с другими славянскими языками. Желанием и целью основателей журнала было появление у сербов, как и у других, более развитых славянских народов, филологического журнала, посредством которого сербская филологическая наука могла бы включиться в широкие славистические исследования и в котором сообщались бы и самые значительные достижения славянской филологии. Со временем этот журнал стал одним из самых авторитетных журналов в славянском мире, и мире славистики в целом. Хотя это и не являлось целью журнала, он фактически с начала издания регулярно выпускал приложения, посвященные русскому языку. Особенно в этом журнале указывалось на дос...тижения русской филологии и лингвистики – в текущей библиографии и научной критике. Таким образом, этот самый авторитетный сербский журнал вносит вклад не только в изучение сербского языка, но с момента своего основания представляет и окно в мир славистики и в целом – в мир лингвистической науки.

Keywords:
српски језик / наука о српском језику / славистика / словенска филологија / српска филологија / Јужнословенски филолог
Source:
Славистика, 2009, 13, 350-357
Publisher:
  • Београд : Славистичко друштво Србије
Projects:
  • Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika (RS-148002)

ISSN: 1450-5061

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4981
Collections
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
Institution
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - JOUR
AU  - Танасић, Срето
PY  - 2009
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4981
AB  - Часопис Јужнословенски филолог покренули су 1913. године академици Љубомир Стојановић и Александар Белић с циљем да се у њему доносе радови који се баве српским језиком у оквиру јужнословенске језичке заједнице, али и у вези са другим словенским језицима.
Жеља и циљ оснивача били су да Срби, као и други, развијенији словенски народи, имају часопис за српску филологију преко кога би се српска наука могла развијати у складу са достигнућима у славистици и упознавати са најзначајнијим достигнућима слoвенске филологије.
Временом је овај часопис постао један од најугледнијих часописа у словенском свијету, и у свијету славистике уопште. Не само да он даје велики допринос развоју науке о српском језику и српске филологије у цјелини, него представља и прозор у свијет славистике и уопште у свијет лингвистичке науке помажући да српска филологија буде у дослуху са достигнућима науке у свијету.
AB  - Автор в своей работе исследует вопрос о том, насколько Южнославянский филолог, который
выходит уже почти целый век, уделял внимание русистике. Журнал Южнославянский филолог основали в 1931 году академики Любомир Стоянович и Александр Белич. В нем должны были публиковаться работы по сербскому языку в рамках южнославянского языкового
сообщества, но в связи с другими славянскими языками. Желанием и целью основателей
журнала было появление у сербов, как и у других, более развитых славянских народов, филологического журнала, посредством которого сербская филологическая наука могла бы включиться в широкие славистические исследования и в котором сообщались бы и самые значительные достижения славянской филологии. Со временем этот журнал стал одним из самых авторитетных журналов в славянском мире, и мире славистики в целом. Хотя это и не являлось целью журнала, он фактически с начала издания регулярно выпускал приложения, посвященные русскому языку. Особенно в этом журнале указывалось на достижения русской
филологии и лингвистики – в текущей библиографии и научной критике. Таким образом,
этот самый авторитетный сербский журнал вносит вклад не только в изучение сербского языка, но с момента своего основания представляет и окно в мир славистики и в целом – в мир лингвистической науки.
PB  - Београд : Славистичко друштво Србије
T2  - Славистика
T1  - Руске теме у Јужнословенском филологу
T1  - Русские темы в Южнославянском филологе
SP  - 350
EP  - 357
VL  - 13
ER  - 
@article{
author = "Танасић, Срето",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/4981",
abstract = "Часопис Јужнословенски филолог покренули су 1913. године академици Љубомир Стојановић и Александар Белић с циљем да се у њему доносе радови који се баве српским језиком у оквиру јужнословенске језичке заједнице, али и у вези са другим словенским језицима.
Жеља и циљ оснивача били су да Срби, као и други, развијенији словенски народи, имају часопис за српску филологију преко кога би се српска наука могла развијати у складу са достигнућима у славистици и упознавати са најзначајнијим достигнућима слoвенске филологије.
Временом је овај часопис постао један од најугледнијих часописа у словенском свијету, и у свијету славистике уопште. Не само да он даје велики допринос развоју науке о српском језику и српске филологије у цјелини, него представља и прозор у свијет славистике и уопште у свијет лингвистичке науке помажући да српска филологија буде у дослуху са достигнућима науке у свијету., Автор в своей работе исследует вопрос о том, насколько Южнославянский филолог, который
выходит уже почти целый век, уделял внимание русистике. Журнал Южнославянский филолог основали в 1931 году академики Любомир Стоянович и Александр Белич. В нем должны были публиковаться работы по сербскому языку в рамках южнославянского языкового
сообщества, но в связи с другими славянскими языками. Желанием и целью основателей
журнала было появление у сербов, как и у других, более развитых славянских народов, филологического журнала, посредством которого сербская филологическая наука могла бы включиться в широкие славистические исследования и в котором сообщались бы и самые значительные достижения славянской филологии. Со временем этот журнал стал одним из самых авторитетных журналов в славянском мире, и мире славистики в целом. Хотя это и не являлось целью журнала, он фактически с начала издания регулярно выпускал приложения, посвященные русскому языку. Особенно в этом журнале указывалось на достижения русской
филологии и лингвистики – в текущей библиографии и научной критике. Таким образом,
этот самый авторитетный сербский журнал вносит вклад не только в изучение сербского языка, но с момента своего основания представляет и окно в мир славистики и в целом – в мир лингвистической науки.",
publisher = "Београд : Славистичко друштво Србије",
journal = "Славистика",
title = "Руске теме у Јужнословенском филологу, Русские темы в Южнославянском филологе",
pages = "350-357",
volume = "13"
}
Танасић С. Руске теме у Јужнословенском филологу. Славистика. 2009;13:350-357
,& Танасић, С. (2009). Руске теме у Јужнословенском филологу.
СлавистикаБеоград : Славистичко друштво Србије., 13, 350-357. 
Танасић Срето, "Руске теме у Јужнословенском филологу" 13 (2009):350-357

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB