Приказ основних података о документу

dc.contributorЗакић, Мирјана
dc.contributorРакочевић, Селена
dc.contributorРанковић, Сања
dc.contributorMedić, Ivana
dc.contributorПејчева, Лозанка
dc.creatorДумнић, Марија
dc.date.accessioned2019-01-24T11:15:02Z
dc.date.available2019-01-24T11:15:02Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.urihttp://eteze.arts.bg.ac.rs/handle/123456789/228?show=full
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7706?show=full
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/4818
dc.description.abstractДисертација за предмет истраживања има аспекте извођења староградске музике у прошлом и у савременом варијетету. Процес извођења се сматра кључем одржања, нарочито зато што подразумева патинизацију иманентну данашњем функционисању овог жанра. Анализа материјала (нотних, звучних /дискографских и документарних/, административних, новинских) и литературе извршена је помоћу комбинације теорије и емпирије — историографске и етнографске провенијенције. У теоријско-методолошком поглављу су представљене координате појма народне музике у етномузикологији и студијама популарне музике. Посебно су предочене методолошке могућности студија перформанса и специфични, мање познати приступи из базичне дисциплине (историјска и урбана етномузикологија). Треће је поглавље усмерено ка појмовном, географском и хронолошком оквиру староградске музике. Дат је преглед развоја глобалне ране популарне музике, дедукцијски су изложени етномузиколошки приступи овдашњој градској народној музици и староградској музици, а у односу на раније етномузиколошке поставке говорено је о старој градској и староградској музици у Београду. Дате су дефиниције градске народне музике и староградске музике. Четврто поглавље је посвећено историјским аспектима извођења староградске музике у Београду, односно градској народној музици од 1900. до 1941. године. Направљен је осврт на сећања о овом феномену из којих је формиран дискурс који је касније послужио у историзацији староградске музике, реконструисани су главни извођачки контексти — кафанско (и салонско) и радијско извођење градске народне музике, уз проблеме као што су професионализација кафанских музичара, институционализација народних оркестара, идентификовање вокалних солиста и регулација репертоара на Радио Београду. Уз свест о пропустљивости граница између великих категорија уметничке, популарне и народне музике, представљена је „лака” музика тадашњих српских композитора и грађанско песништво, објављена популарна и музика изведена у тадашњим кафанама. Издвојени су репертоари извођених песама, с нагласком на оним чији су називи до данас познати. У петом поглављу су расветљени савремени аспекти староградске музике. Објашњен је концепт носталгије и два различита контекста извођења уз примену студија перформанса: наступи у кафанама у Скадарлији (у односу на „сцену” староградске музике) и концерти Звонка Богдана. Друго потпоглавље је посвећено репертоару староградске музике, који је сугерисан специјализованим дискографским и нотним публикацијама. На основу анализа типичних прескриптивних нотација и репрезентативних аранжмана, дате су карактеристике феномена староградске песме. У закључку су наведени одговори на раније постављене хипотезе и задате циљеве, као и прогнозе о развоју жанра староградске музике.sr
dc.description.abstractThis dissertation researches “old urban music” (starogradska muzika) performance aspects in its past and contemporary varieties. Performance process is crucial for preservation, especially since the preservation implies patination which is essential for this genre in contemporary circumstances. Analysis of the material (musical notation, sound /discographical, documentary/ administrative and journalistic material) and literature is done by combining the theory and empiricism — of historiographical and ethnographical provenance. The chapter dealing with theory and methodology establishes the coordinates which the term “folk music” (narodna muzika) has in ethnomusicology and popular music studies. The chapter in particular offers methodological capacities of performance studies and specific, though less known, approaches that derive from basic discipline — historical and urban ethnomusicology. The third chapter deals with conceptual, geographical and chronological framework of old urban music. It provides a deductive review of early global popular music (popularna muzika) development and in addition, it deals with local ethnomusicological approaches to “urban folk music” (gradska narodna muzika) and old urban music. Also, through the comparison with earlier ethnomusicological writings, old urban folk music and old urban music in Belgrade are analyzed. The terms of urban folk music and old urban music are defined, as well. The fourth chapter deals with historical aspects of old urban music performance in Belgrade, i.e. performance of urban folk music from 1900 to 1941. A special reference is made to the recollections of this phenomenon which were used to form the discourse for historization of old urban music. Major performance contexts are reconstructed — tavern (kafana) (and salon), and radio performance of urban folk music, with all the issues such as professionalization of tavern musicians, institutionalization of folk orchestras, identification of vocal soloists and regulation of repertoire at Radio Belgrade. Having in mind the permeability of borders between major categories of art, popular and folk music, here are problematized “light” music composed by Serbian composers of that time and bourgeois poetry, published popular music and repertoire performed in taverns. Repertoires of performed songs are selected and songs which are still popular are emphasized. The fifth chapter clarifies contemporary aspects of old urban music. The concept of nostalgia and two different performance contexts are explained with performance studies: performances in taverns in Skadarlija, “bohemian quarter’’ in Belgrade (related to old urban music scene), and Zvonko Bogdan’s concerts. Second subchapter deals with repertoire of old urban music which is suggested by specialized discographic and scores publications. Based on the analysis of typical prescriptive notations and representative arrangements, characteristics of old urban music phenomenon are considered. The conclusion gives answers to former hypothesis and goals, but it also predicts the development of old urban music genre.en
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметностиsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.subjectстароградска музикаsr
dc.subjectградска народна музикаsr
dc.subjectвокално-иструментална музикаsr
dc.subjectБеоград, 1900-1941sr
dc.subject2010-теsr
dc.subjectетномузикологијаsr
dc.subjectстудије популарне музикеsr
dc.subjectизвођењеsr
dc.subject“old urban music” (starogradska muzika)sr
dc.subjecturban folk musicsr
dc.subjectvocal-instrumental musicsr
dc.subjectBelgradesr
dc.subject2010ѕsr
dc.subjectethnomusicologysr
dc.subjectpopular music studiessr
dc.subjectperformancesr
dc.subject1900—1941sr
dc.titleИсторијски аспекти и савремене праксе извођења староградске музике у Београдуsr
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractDumnić, Marija; Istorijski aspekti i savremene prakse izvođenja starogradske muzike u Beogradu;
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttps://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/15047/Marija_Dumnic_DOKTORAT.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4818


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу