Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије - етноантрополошке перспективе

Abstract

На развој студија смрти, избор тема и аспеката њиховог посматрања деловало је много фактора – глобалних и локалних. Први су се тицали универзалних процеса медикализације, бирократизације и професионализације смрти и умирања, као и процеса опште секуларизације друштва и културе, док су други били у вези са специфичним и преовлађујућим локалним друштвеним и културним праксама, политикама и академским традицијама. Указаћемо у овом раду на специфичности развоја студија смрти у појединим академским срединама. Такође, отворићемо питање и понудити нека размишљања о дисциплинарном идентитету танатологије и, на крају, размотрићемо могућности и потребе увођења дисциплине у образовни курикулум различитих нивоа школовања. Циљ рада је прелиминарно постављање оквира будућих истраживања, а акценат је стављен на етнолошкоантрополошке перспективе и на библиографију радова на српском и енглеском јези

Development of death studies, choice of topics and aspects of their interpretations were influenced by many factors, both global and local. The former were related to universal processes of medicalization, bureaucratization and professionalization of death and dying, as well as to processes of general secularization of society and culture. The latter were connected with specific and dominant local social and cultural praxes, politics and academic traditions. In this paper we will point out specificities of death studies development in different academic communities. We will also open the question and offer some answers on disciplinary identity of thanatology and, at the end, we will consider possibilities and needs for introducing the discipline in curriculum at different education levels. The aim of the paper is to settle preliminary frames for future investigation; the emphasis is placed on ethnological and anthropological perspective and on English and Serbian language bibliography.