Удружења фолклориста као подстицај интердисциплинарности: искуства етномузикологије у оквиру Савеза удружења фолклориста Југославије

Abstract

У недостатку институције директно надлежне за истраживања у области фолклористике у Србији, удружења фолклориста различитих профила добијају посебан значај као мултидисциплинарне платформе које омогућавају интердисциплинарну сарадњу. Овакву улогу новоосновано Удружење фолклориста Србије (УФС) наследило је од истоименог удружења које је деловало у оквиру Савеза удружења фолклориста Југославије (СУФЈ). У том смислу, искуства из дугог и плодоносног деловања СУФЈ могу бити корисна смерница за уобличавање стратегија и планова новог УФС, упркос значајним променама општег контекста деловања. Више је разлога који иду у прилог сагледавању ових искустава из етномузиколошке перспективе: пре свега, иницијатива за оснивање СУФЈ потекла је из редова музичких фолклориста, етномузиколози су били посебно активни у организацији рада СУФЈ, а поред тога, ова дисциплина се у Србији значајније развијала управо у време деловања СУФЈ, те је у већој мери била подложна утицајима мултидисциплинарног контекста Савеза. На основу публикованих материјала и званичне документације СУФЈ која се чува у архиву Музиколошког института САНУ, у овом раду ће бити разматран однос активности СУФЈ и обликовања политика и пракси проучавања музичког фолклора током друге половине двадесетог века, чије се последице рефлектују и на савремену етномузикологију у Србији. Циљ рада је да се на основу искуства етномузикологије, чланство и ауторитети новог УФС подстакну на креирање атмосфере за интердисциплинарна и трансдисциплинарна истраживања, имајући у виду сложеност појава које савремена фолклористика узима у разматрање и захтев за верификацијом резултата истраживања кроз њихову примену у културној пракси.

With the lack of an institution directly responsible for research in the field of folkloristics, the societies of folklorists of various educational and scientific backgrounds gain a special significance as a multidisciplinary platform that enables interdisciplinary collaboration. The newlyfounded Society of Serbian Folklorists (Udruženje folklorista Srbije – UFS) inherited this role from the eponymous society that operated as a part of the Association of the Societies of Yugoslav Folklorists (Savez udruženja folklorist Jugoslavije – SUFJ, 1955–1990). The key role of musical folklorists in the foundation of the SUFJ and important roles they played in its further organisation and, on the other hand, a rapid development of ethnomusicology in the period when SUFJ was active, provide the reasons why the focus of this paper is on the influence of the SUFJ on the establishment of interdisciplinarity in folklore studies, seen from the ethnomusicological perspective. Although the development of ethnomusicological thought in Serbia towards interdisciplinarity can be related to similar developments worldwide, one must not underestimate the importance of a multidisciplinary environment and methods employed at the SUFJ Congresses. In the actual ethnomusicological practice a tendency towards interdisciplinarity was often realized as ”generalizing interdisciplinarity” – i.e. as a dialogue or interaction between ethnomusicology and another discipline(s). On the other side, the instances of ”integrative interdisciplinarity” – i.e. an organic integration of experiences, methods and results achieved in various disciplines and sciences – were much rarer. Nevertheless, a majority of ethnomusicologists working nowadays will not dispute the necessity to employ multiple perspectives and flexible thinking. In that sense, the experiences of ethnomusicology as they were developed within the SUFJ can provide useful directives regarding devising strategies and plans for the new UFS towards embracing interdisciplinary and transdisciplinary research. They are not only important but indispensable for the study of complex issues of contemporary folkloristics.