Староградска музика у Србији: Наслеђе, стваралаштво, рецепција

Abstract

Поред основних структуралних карактеристика жанра, у овом раду биће концизно представљени резултати првог опсежног етномузиколошког истраживања архивских, теренских и медијских извора о староградској музици у Србији (нарочито у Београду). Разматраће се наслеђе на које се жанр староградске музике позива – градска народна музика пре Другог светског рата, потом доприноси сакупљању и стваралаштву вокално-инструменталних нумера у другој половини двадесетог века, као и наративи о комодификацији староградске музике данас. Везу између наслеђа, стваралаштва и рецепције чини процес извођења музике, те ће детаљно бити објашњен његов значај у одржању народне музике, као и његова улога у структурисању изведбе староградске музике.

Except basic structural characteristics of the genre, in this paper will be concisely presented the results of the first extensive ethnomusicological research of archival, field and media sources about starogradska muzika (“old urban music”) in Serbia (especially in Belgrade). The following aspects will be considered: the heritage on which starogradska muzika refers to — urban folk music before World War Two, the contributions to collection and creation of vocal-instrumental numbers in the second half of the twentieth century, the narratives about commodification of starogradska muzika today. The connection between heritage, creation and reception is the process of performing music, so it will be explained in detail its importance in sustainability of folk music, as well as its role in the performance structure of starogradska muzika.