Носталгија у интерпретацији тамбурашких оркестара у Темишвару 2016. године: Староградска музика и тамбураштво

Abstract

Етномузиколошко теренско истраживање за потребе овог рада спроведено је у Темишвару 11–12. јула 2016. године и било је усмерено на музицирање тамбурашких оркестара и њихово извођење староградске музике. Неколико полуструктурисаних дубинских интервјуа је спроведено с казивачима српског порекла који су били репрезентативни за локалну народну музику. Посебна пажња је у овом раду посвећена вокално-инструменталним саставима „Генерација” из Темишвара и „Златна суза” из села Дињаш. Њихово постојање и изведени музички репертоар су овом приликом анализирани кроз теорију носталгије – као жала за удаљеним домом или за прошлим временима, како је дефинисала Светлана Бојм.

Ethnomusicological field research was conducted in Timisoara on 11–12th July 2016 was focused on tamburitza orchestras and their playing/singing of “starogradska muzika” (old urban music). Several semi-structured in-depth interviews were conducted with Serbian informants who are relevant practitioners of local folk music. In this paper, special attention is devoted to vocal-instrumental ensembles “Generacija” from Timisoara and “Zlatna suza” from village Dinias. Their existence and performed musical repertoire is here analysed through the theoretical framework of nostalgia – longing for distant home or for previous times, as Svetlana Boym defined.