Градска музика на Косову и Метохији у истраживањима српских етномузиколога током двадесетог века

Abstract

Фолклорна музика Срба са Косова и Метохије сматра се архаичном у популарном дискурсу, што је са научне стране поткрепљено етномузиколошким нотним и звучним записима мелодија са тог простора, који су једни од првих извора о српском музичком фолклору. Етномузикологија је у Србији заснована на резултатима музичке етнографије деветнаестог и почетка двадесетог века, те отуд њено примарно фокусирање на сеоску традицију. Такође, последњих година су честе обраде једног дела тих песама у популарној музици, при чему се музика са Косова и Метохије често перципира као сеоско наслеђе. Међутим, музика која је бележена приликом првих етномузиколошких теренских истраживања на Косову и Метохији већином је бележена у градовима, у извођењу занатлија, трговаца и учитеља, и често у организованим „неаутентичним“ ситуацијама. Иако је у потоњој етномузиколошкој литератури било уобичајено да се музика класификује према припадности ритуалу, већи део забележених песама на Косову и Метохији нема (стриктну) ритуалну функцију и тематику. Циљ овог текста је да укаже на неоправдану маргинализацију градског фолклора у домаћем етномузиколошком дискурсу и да расветли приступ првих српских етномузиколога музичком наслеђу које има посебан значај у стручним и ширим оквирима

Folk music of Serbs from Kosovo and Metohija is considered to be archaic in popular discourse. From the scientific side, that is supported by the ethnomusicological printed and sound recordings, which are one of the first sources about Serbian music folklore. Ethnomusicology in Serbia is based on the results of music ethnography of the nineteenth and the twentieth century, and because of that, it is primary focused on rural tradition. Also in the last years’, popular music arrangements of some of these songs are often, whereby music from Kosovo and Metohija is usually perceived as the rural heritage. Nevertheless, music recorded during pioneer ethnomusicological fieldworks in Kosovo and Metohija is mostly noted in the cities, in organized “unauthentic” situations, and the performers were craftsmen, traders and teachers. Although in the latter ethnomuscological literature music classification according to the ritual background was common, the most of the songs recorded on Kosovo and Metohija have not (strict) ritual function and subject matter. The analysis of the Kosovo and Metohija songbooks of the eminent ethnomusicologists from Serbia proved that urban folk music was very present in the field, but troublesome for regular ethnomusicological classification and interpretation, and also that there were several informants with urban settlement who performed for these ethnomusicologists plenty of folk songs. Since the first half of the twentieth century, these ethnomusicological results have had great result on the popularization of Kosovo and Metohija music heritage. The main goal of this paper is to point on unjustified marginalization of the urban folklore at the ethnomusicological discourse, to illuminate the approaches of the pioneers in ethnomusicology in Serbia to the music heritage which has special significance not only in expert framework and to discuss the role of ethnomusicologist in the creation of the notion of “folk song”.