Словенски месецослов (од Миклошича до Спича)
Slavic month names (from Miklosich to Spič)
Book part (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се даје преглед литературе посвећене словенским називима месеци, почев од Миклошичеве студије Die slavischen Monatsnamen (1867) па до данас. Затим се анализирају 23 назива за месеце забележена у говору Спича (етимологија, фонетске и морфолошке карактеристике, творба). Разматра се њихова хронолошка раслојеност, како међу домаћим речима (прасловенски, опште словенски и називи везани за хришћанство), тако и међу позајмљеницама (далмато-романски реликти, латинизми, италијанизми). Систем спичких назива месеци пореди се са називима у хрватском, украјинском и пољском књижевном језику и ставља у контекст сличних „комбинованих” система, карактеристичних нпр. за мрковићки говор и неке чакавске и македонске говоре. На основу спроведене анализе закључује се да спички говор чува неколико (пра)словенских лексичких архаизама: љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник.
In der vorliegenden Arbeit wird zunächst eine knappe Forschungsgeschichte über die
slavischen Monatsnamen dargelegt, von Miklosichs grundlegenden Studie aus dem Jahre
1867 bis heute. Danach werden 23 im seit kurzem (2009) erschienenen Wörterbuch der
Mundart von Spič, eines Gebiets im montenegrinischen Küstenland, belegte Monatsnamen
vom Standpunkt ihrer Etymologie, Lautgestalt und Bildungsweise her betrachtet. Besondere
Aufmerksamkeit gilt ihrer chronologischen Schichtung, sowohl der einheimischen Bezeichnungen
(ur‑ und gemeinslavischen, mit dem Christentum verbundenen), als auch der
Lehnnamen (aus dem Dalmatoromanischen, Mittellatain, Italienischen). Danach wird das
Monatsnamensystem von Spič mit jenen der slavischen Schriftsprachen (Kroatisch, Ukrainisch,
Polnisch) verglichen sowohl mit den „gemischten“ Systemen, wie sie für die benachbarte
Mundart von Mrkovići und einige čakavischen und mazedonischen Mundarten charakteristisch
sind. Aus der Erörterung ergibt sich der Schl...uß, daß die Mundart von Spič einige lexischen
Archaismen bewahrt hat, die z.T. aus der gemeinslavischen Zeit stammen (ljuti, brezan,
crvac, vrijesan, pazdernik).
Keywords:
словенски језици / српски језик / дијалекатска лексика / називи месеци / архаизми / етимологија / хронологија / Спич / МиклошичSource:
Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича, 2013, 99-128Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - CHAP AU - Бјелетић, Марта PY - 2013 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4695 AB - У раду се даје преглед литературе посвећене словенским називима месеци, почев од Миклошичеве студије Die slavischen Monatsnamen (1867) па до данас. Затим се анализирају 23 назива за месеце забележена у говору Спича (етимологија, фонетске и морфолошке карактеристике, творба). Разматра се њихова хронолошка раслојеност, како међу домаћим речима (прасловенски, опште словенски и називи везани за хришћанство), тако и међу позајмљеницама (далмато-романски реликти, латинизми, италијанизми). Систем спичких назива месеци пореди се са називима у хрватском, украјинском и пољском књижевном језику и ставља у контекст сличних „комбинованих” система, карактеристичних нпр. за мрковићки говор и неке чакавске и македонске говоре. На основу спроведене анализе закључује се да спички говор чува неколико (пра)словенских лексичких архаизама: љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник. AB - In der vorliegenden Arbeit wird zunächst eine knappe Forschungsgeschichte über die slavischen Monatsnamen dargelegt, von Miklosichs grundlegenden Studie aus dem Jahre 1867 bis heute. Danach werden 23 im seit kurzem (2009) erschienenen Wörterbuch der Mundart von Spič, eines Gebiets im montenegrinischen Küstenland, belegte Monatsnamen vom Standpunkt ihrer Etymologie, Lautgestalt und Bildungsweise her betrachtet. Besondere Aufmerksamkeit gilt ihrer chronologischen Schichtung, sowohl der einheimischen Bezeichnungen (ur‑ und gemeinslavischen, mit dem Christentum verbundenen), als auch der Lehnnamen (aus dem Dalmatoromanischen, Mittellatain, Italienischen). Danach wird das Monatsnamensystem von Spič mit jenen der slavischen Schriftsprachen (Kroatisch, Ukrainisch, Polnisch) verglichen sowohl mit den „gemischten“ Systemen, wie sie für die benachbarte Mundart von Mrkovići und einige čakavischen und mazedonischen Mundarten charakteristisch sind. Aus der Erörterung ergibt sich der Schluß, daß die Mundart von Spič einige lexischen Archaismen bewahrt hat, die z.T. aus der gemeinslavischen Zeit stammen (ljuti, brezan, crvac, vrijesan, pazdernik). PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича T1 - Словенски месецослов (од Миклошича до Спича) T1 - Slavic month names (from Miklosich to Spič) T1 - Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič) SP - 99 EP - 128 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4695 ER -
@inbook{ author = "Бјелетић, Марта", year = "2013", abstract = "У раду се даје преглед литературе посвећене словенским називима месеци, почев од Миклошичеве студије Die slavischen Monatsnamen (1867) па до данас. Затим се анализирају 23 назива за месеце забележена у говору Спича (етимологија, фонетске и морфолошке карактеристике, творба). Разматра се њихова хронолошка раслојеност, како међу домаћим речима (прасловенски, опште словенски и називи везани за хришћанство), тако и међу позајмљеницама (далмато-романски реликти, латинизми, италијанизми). Систем спичких назива месеци пореди се са називима у хрватском, украјинском и пољском књижевном језику и ставља у контекст сличних „комбинованих” система, карактеристичних нпр. за мрковићки говор и неке чакавске и македонске говоре. На основу спроведене анализе закључује се да спички говор чува неколико (пра)словенских лексичких архаизама: љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник., In der vorliegenden Arbeit wird zunächst eine knappe Forschungsgeschichte über die slavischen Monatsnamen dargelegt, von Miklosichs grundlegenden Studie aus dem Jahre 1867 bis heute. Danach werden 23 im seit kurzem (2009) erschienenen Wörterbuch der Mundart von Spič, eines Gebiets im montenegrinischen Küstenland, belegte Monatsnamen vom Standpunkt ihrer Etymologie, Lautgestalt und Bildungsweise her betrachtet. Besondere Aufmerksamkeit gilt ihrer chronologischen Schichtung, sowohl der einheimischen Bezeichnungen (ur‑ und gemeinslavischen, mit dem Christentum verbundenen), als auch der Lehnnamen (aus dem Dalmatoromanischen, Mittellatain, Italienischen). Danach wird das Monatsnamensystem von Spič mit jenen der slavischen Schriftsprachen (Kroatisch, Ukrainisch, Polnisch) verglichen sowohl mit den „gemischten“ Systemen, wie sie für die benachbarte Mundart von Mrkovići und einige čakavischen und mazedonischen Mundarten charakteristisch sind. Aus der Erörterung ergibt sich der Schluß, daß die Mundart von Spič einige lexischen Archaismen bewahrt hat, die z.T. aus der gemeinslavischen Zeit stammen (ljuti, brezan, crvac, vrijesan, pazdernik).", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича", booktitle = "Словенски месецослов (од Миклошича до Спича), Slavic month names (from Miklosich to Spič), Die Slavischen Monatsnamen (von Miklosich bis zu Spič)", pages = "99-128", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4695" }
Бјелетић, М.. (2013). Словенски месецослов (од Миклошича до Спича). in Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича Београд : Српска академија наука и уметности., 99-128. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4695
Бјелетић М. Словенски месецослов (од Миклошича до Спича). in Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича. 2013;:99-128. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4695 .
Бјелетић, Марта, "Словенски месецослов (од Миклошича до Спича)" in Miklosichiana bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича (2013):99-128, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4695 .