Прилог проучавању придева типа боговетан

Abstract

У раду се анализирају придеви на -оветан: боговетан, драговетан, дуговетан, истоветан, једноветан, самоветан, сваковетан и цигловетан, који се обично употребљавају у синтагмама појачајног карактера. Полази се од боговетан, као од модела са којег се суфикс -оветан пренео на остале придеве. Предлаже се неколико могућих етимолошких решења овог придева уз покушај дефинисања његове првобитне семантике.

The paper offers an analysis of Serbian adjectives bogovetan, dragovetan, dugovetan, istovetan, jednovetan, samovetan, svakovetan and ciglovetan which, from a synchronic point of view, have an ending in -ovetan. Such adjectives often come in syntagmata where they function as intensifiers. It is presumed that it was the adjective bogovetan that originally served as a model from which the suffix -ovetan was generalized. Three possible etymological explanations of this adjective are offered: *bogo-govĕtьnъ, *bogo-vĕtьnъ and *bogo-(j)ętьnъ. In the realm of semantics, structures like S.-Cr. ceo bogovetni dan, Slk. celу/každу bohovitу/bohovatу deň are related to general Slavic syntagmata of the type ceo božji dan, on the basis of which a PSl. combination *božьjь dьnь is reconstructed. And finally, S.-Cr. bogovetan and Slk. bohovitу/bohovatу are defined as a Slovakian-Southslavic isolex(eme).