Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда

Abstract

Инжењер Емилијан Јосимовића израдио је 1867. године план за регулацију и реконструкцију београдске Вароши у Шанцу, који је током наредног периода готово у целости реализован. У литератури је углавном разматран значај Јосимовићевог рада за успех плана, док је утицај и допринос других актера из тадашњег друштвено-политичког миљеа остао занемарен. У овом чланку је анализирана повезаност намера које је износио кнез Михаило Обреновић као наручилац и решења које је давао Емилија Јосимовић као планер, али и обратно, Јосимовићевих идеја које је усвојио кнез. Кључне теме које је Јосимовић обрадио у плану и Објаснењу предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у шанцу, као што су: интеграција ткива, кеј и пристаниште, тунел, железница, Калемегдан, уређење Горњег града и ботаничка башта, разматране су у контексту тадашњих потребе и тежњи власти да Београд преобрати у модеран европски град. План који је Јосимовић понудио српској елити, а који је она прихватила, имао је две одлике. Прво, припадао је типу грид-плана који je коришћен у планирању многих градова Европе, чиме је представљао својеврстан симбол европског града. Друго, теме које је Јосимовић обрадио биле су модерне, те је и сам план одражавао модеран поглед на град. Користећи Јосимовићево Објаснење, мемоарску грађу и друге изворе, у раду је приказано како је политичка агенда врха државне власти била у интеракцији са професионалним одлукама о изгледу и садржини плана, што је допринело његовом спровођењу.

In 1867, the engineer Emilijan Josimović developed a plan for the regulation and reconstruction of Belgrade’s Varoš u Šancu, which was almost completely implemented in the following period. In the literature, the importance of Josimović’s work for the success of the plan has been discussed in considerable detail, while the influence and contribution of other actors from the then socio-political milieu have remained neglected. This article analyses the connection between the intentions of Prince Mihailo Obrenović, as the commissioner, and the solutions proposed by Emilijan Josimović as the planner, and vice versa – it highlights Josimović’s ideas embraced by the Prince. The key topics elaborated by Josimović in the plan and the accompanying expository document (Objasnenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u šancu), such as: the integration of the urban fabric, quay and dock, tunnel, railroad, Kalemegdan, the reconstruction of the Upper Town and the botanical garden, have been analyzed in the context of the needs and aspirations of the authorities to transform Belgrade into a modern European city. The plan offered by Josimović to the Serbian elite, and embraced by it, had two hallmarks. First, it belonged to the type of grid plan used in the planning of many cities in Europe and assumed to be a symbol of European city. Secondly, the topics covered by Josimović were modern, and the plan reflected a modern idea of the city. Relying on Josimović’s Objasnenje, memoirs and other sources, the paper shows how the political agenda of the supreme state authorities interacted with professional decisions concerning the layout and the content of the plan, thereby contributing to its implementation