DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ / Geographical Institute Jovan Cvijić SASA
  • ГИ САНУ - Радови истраживача / GI SASA - Researchers' publications
  • View Item
  •   DAIS
  • Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ / Geographical Institute Jovan Cvijić SASA
  • ГИ САНУ - Радови истраживача / GI SASA - Researchers' publications
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда

Engineer and Prince: modernization and Europeanization of Belgrade

Thumbnail
2018
IZGRADNJA_Inzenjer_i_knez_evropeizacija_i_moderniz.pdf (387.2Kb)
Authors
Vuksanović-Macura, Zlata
Article (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Инжењер Емилијан Јосимовића израдио је 1867. године план за регулацију и реконструкцију београдске Вароши у Шанцу, који је током наредног периода готово у целости реализован. У литератури је углавном разматран значај Јосимовићевог рада за успех плана, док је утицај и допринос других актера из тадашњег друштвено-политичког миљеа остао занемарен. У овом чланку је анализирана повезаност намера које је износио кнез Михаило Обреновић као наручилац и решења које је давао Емилија Јосимовић као планер, али и обратно, Јосимовићевих идеја које је усвојио кнез. Кључне теме које је Јосимовић обрадио у плану и Објаснењу предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у шанцу, као што су: интеграција ткива, кеј и пристаниште, тунел, железница, Калемегдан, уређење Горњег града и ботаничка башта, разматране су у контексту тадашњих потребе и тежњи власти да Београд преобрати у модеран европски град. План који је Јосимовић понудио српској елити, а који је она прихватила, имао је две одлике. Пр...во, припадао је типу грид-плана који je коришћен у планирању многих градова Европе, чиме је представљао својеврстан симбол европског града. Друго, теме које је Јосимовић обрадио биле су модерне, те је и сам план одражавао модеран поглед на град. Користећи Јосимовићево Објаснење, мемоарску грађу и друге изворе, у раду је приказано како је политичка агенда врха државне власти била у интеракцији са професионалним одлукама о изгледу и садржини плана, што је допринело његовом спровођењу.

In 1867, the engineer Emilijan Josimović developed a plan for the regulation and reconstruction of Belgrade’s Varoš u Šancu, which was almost completely implemented in the following period. In the literature, the importance of Josimović’s work for the success of the plan has been discussed in considerable detail, while the influence and contribution of other actors from the then socio-political milieu have remained neglected. This article analyses the connection between the intentions of Prince Mihailo Obrenović, as the commissioner, and the solutions proposed by Emilijan Josimović as the planner, and vice versa – it highlights Josimović’s ideas embraced by the Prince. The key topics elaborated by Josimović in the plan and the accompanying expository document (Objasnenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u šancu), such as: the integration of the urban fabric, quay and dock, tunnel, railroad, Kalemegdan, the reconstruction of the Upper Town and the botanical gar...den, have been analyzed in the context of the needs and aspirations of the authorities to transform Belgrade into a modern European city. The plan offered by Josimović to the Serbian elite, and embraced by it, had two hallmarks. First, it belonged to the type of grid plan used in the planning of many cities in Europe and assumed to be a symbol of European city. Secondly, the topics covered by Josimović were modern, and the plan reflected a modern idea of the city. Relying on Josimović’s Objasnenje, memoirs and other sources, the paper shows how the political agenda of the supreme state authorities interacted with professional decisions concerning the layout and the content of the plan, thereby contributing to its implementation

Keywords:
грид-план / симбол / интеграција / модерност / кнез Михаило Обреновић / Емилијан Јосимовић / Београд / grid plan / symbol / integration / modernity / Prince Mihailo Obrenović / Emilijan Joksimović / Belgrade
Source:
Izgradnja, 2018, 72, 4-6, 140-150
Publisher:
  • Beograd : Savez inženjera i tehničara
Funding / projects:
  • Geography of Serbia (RS-47007)

Cobiss ID: 264522764

ISSN: 0350-5421

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4484
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4484
Collections
  • ГИ САНУ - Радови истраживача / GI SASA - Researchers' publications
Institution/Community
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ / Geographical Institute Jovan Cvijić SASA
TY  - JOUR
AU  - Vuksanović-Macura, Zlata
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4484
AB  - Инжењер Емилијан Јосимовића израдио је 1867. године план за регулацију и реконструкцију београдске Вароши у Шанцу, који је током наредног периода готово у целости реализован. У литератури је углавном разматран значај Јосимовићевог рада за успех плана, док је утицај и допринос других актера из тадашњег друштвено-политичког миљеа остао занемарен. У овом чланку је анализирана повезаност намера које је износио кнез Михаило Обреновић као наручилац и решења које је давао Емилија Јосимовић као планер, али и обратно, Јосимовићевих идеја које је усвојио кнез. Кључне теме које је Јосимовић обрадио у плану и Објаснењу предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у шанцу, као што су: интеграција ткива, кеј и пристаниште, тунел, железница, Калемегдан, уређење Горњег града и ботаничка башта, разматране су у контексту тадашњих потребе и тежњи власти да Београд преобрати у модеран европски град. План који је Јосимовић понудио српској елити, а који је она прихватила, имао је две одлике. Прво, припадао је типу грид-плана који je коришћен у планирању многих градова Европе, чиме је представљао својеврстан симбол европског града. Друго, теме које је Јосимовић обрадио биле су модерне, те је и сам план одражавао модеран поглед на град. Користећи Јосимовићево Објаснење, мемоарску грађу и друге изворе, у раду је приказано како је политичка агенда врха државне власти била у интеракцији са професионалним одлукама о изгледу и садржини плана, што је допринело његовом спровођењу.
AB  - In 1867, the engineer Emilijan Josimović developed a plan for the regulation and reconstruction of Belgrade’s Varoš u Šancu, which was almost completely implemented in the following period. In the literature, the importance of Josimović’s work for the success of the plan has been discussed in considerable detail, while the influence and contribution of other actors from the then socio-political milieu have remained neglected. This article analyses the connection between the intentions of Prince Mihailo Obrenović, as the commissioner, and the solutions proposed by Emilijan Josimović as the planner, and vice versa – it highlights Josimović’s ideas embraced by the Prince. The key topics elaborated by Josimović in the plan and the accompanying expository document (Objasnenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u šancu), such as: the integration of the urban fabric, quay and dock, tunnel, railroad, Kalemegdan, the reconstruction of the Upper Town and the botanical garden, have been analyzed in the context of the needs and aspirations of the authorities to transform Belgrade into a modern European city. The plan offered by Josimović to the Serbian elite, and embraced by it, had two hallmarks. First, it belonged to the type of grid plan used in the planning of many cities in Europe and assumed to be a symbol of European city. Secondly, the topics covered by Josimović were modern, and the plan reflected a modern idea of the city. Relying on Josimović’s Objasnenje, memoirs and other sources, the paper shows how the political agenda of the supreme state authorities interacted with professional decisions concerning the layout and the content of the plan, thereby contributing to its implementation
PB  - Beograd : Savez inženjera i tehničara
T2  - Izgradnja
T1  - Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда
T1  - Engineer and Prince: modernization and Europeanization of Belgrade
SP  - 140
EP  - 150
VL  - 72
IS  - 4-6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4484
ER  - 
@article{
author = "Vuksanović-Macura, Zlata",
year = "2018",
abstract = "Инжењер Емилијан Јосимовића израдио је 1867. године план за регулацију и реконструкцију београдске Вароши у Шанцу, који је током наредног периода готово у целости реализован. У литератури је углавном разматран значај Јосимовићевог рада за успех плана, док је утицај и допринос других актера из тадашњег друштвено-политичког миљеа остао занемарен. У овом чланку је анализирана повезаност намера које је износио кнез Михаило Обреновић као наручилац и решења које је давао Емилија Јосимовић као планер, али и обратно, Јосимовићевих идеја које је усвојио кнез. Кључне теме које је Јосимовић обрадио у плану и Објаснењу предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у шанцу, као што су: интеграција ткива, кеј и пристаниште, тунел, железница, Калемегдан, уређење Горњег града и ботаничка башта, разматране су у контексту тадашњих потребе и тежњи власти да Београд преобрати у модеран европски град. План који је Јосимовић понудио српској елити, а који је она прихватила, имао је две одлике. Прво, припадао је типу грид-плана који je коришћен у планирању многих градова Европе, чиме је представљао својеврстан симбол европског града. Друго, теме које је Јосимовић обрадио биле су модерне, те је и сам план одражавао модеран поглед на град. Користећи Јосимовићево Објаснење, мемоарску грађу и друге изворе, у раду је приказано како је политичка агенда врха државне власти била у интеракцији са професионалним одлукама о изгледу и садржини плана, што је допринело његовом спровођењу., In 1867, the engineer Emilijan Josimović developed a plan for the regulation and reconstruction of Belgrade’s Varoš u Šancu, which was almost completely implemented in the following period. In the literature, the importance of Josimović’s work for the success of the plan has been discussed in considerable detail, while the influence and contribution of other actors from the then socio-political milieu have remained neglected. This article analyses the connection between the intentions of Prince Mihailo Obrenović, as the commissioner, and the solutions proposed by Emilijan Josimović as the planner, and vice versa – it highlights Josimović’s ideas embraced by the Prince. The key topics elaborated by Josimović in the plan and the accompanying expository document (Objasnenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u šancu), such as: the integration of the urban fabric, quay and dock, tunnel, railroad, Kalemegdan, the reconstruction of the Upper Town and the botanical garden, have been analyzed in the context of the needs and aspirations of the authorities to transform Belgrade into a modern European city. The plan offered by Josimović to the Serbian elite, and embraced by it, had two hallmarks. First, it belonged to the type of grid plan used in the planning of many cities in Europe and assumed to be a symbol of European city. Secondly, the topics covered by Josimović were modern, and the plan reflected a modern idea of the city. Relying on Josimović’s Objasnenje, memoirs and other sources, the paper shows how the political agenda of the supreme state authorities interacted with professional decisions concerning the layout and the content of the plan, thereby contributing to its implementation",
publisher = "Beograd : Savez inženjera i tehničara",
journal = "Izgradnja",
title = "Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда, Engineer and Prince: modernization and Europeanization of Belgrade",
pages = "140-150",
volume = "72",
number = "4-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4484"
}
Vuksanović-Macura, Z.. (2018). Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда. in Izgradnja
Beograd : Savez inženjera i tehničara., 72(4-6), 140-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4484
Vuksanović-Macura Z. Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда. in Izgradnja. 2018;72(4-6):140-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4484 .
Vuksanović-Macura, Zlata, "Инжењер и кнез: модернизација и европеизација Београда" in Izgradnja, 72, no. 4-6 (2018):140-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4484 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB