Новe културално-фестивалскe перспективe у Хрватској и Србији као резултат друштвено-политичке трансформације музичког фестивала у СФРЈ (Од Југославенске музичке трибине, преко Трибине музичког стваралаштва Југославије, до Глазбене трибине Опатија/Међународне глазбене трибине и Међународне трибине композитора)
Book part (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
The subject of this paper is the relation between the music festival as social event and circumstances in the context of the Yugoslav political regime. I tried to demonstrate strong relation of the music life and the social-political framework in the country SFRY as a whole, as well as in its constitutive republics, later independent countries. The study is firstly focused on festival’s presentation of contemporary music in multiethnic Yugoslavia, from the ‘60s to the ‘90s. The fact that the Yugoslav Music Tribune in Opatija represented, as its founder, Branimir Sakač said, the instrument for mutual understanding, confirms the essential idea of the Yugoslav Music Tribune as the annual review of the entire music production in Yugoslavia.
With the destroying of Yugoslav federation at the beginning of the ‘90s, the Tribune in Opatija changed its identity. If this festival reflected the collapse of the country, on the other hand, it opened a door for the new perspectives that in differen...t social-political conditions probably would never have emerged. Those perspectives refer to the foundation of the International Review of Composers in Serbia in 1992, as well as to the transformation of the Yugoslav tribune into the Music Tribune Opatija, later the International Music Tribune.
After the Yugoslav period, this study moves its focus to the festival’s presentations of new music in significantly politicaly changed parts of the former Yugoslavia – the Republic of Croatia and the Republic of Serbia. These new circumstances bring along with themselves a very important question: Is it possible for the festivals to keep on presenting new music, in spite of the social breakdown and the civil war? What are the similarities, and what the differences between Croatia and Serbia? Where did the political factor more affect on the profiles of new festivals? How do festival’s founders and menagers behave and contemplate, and what are the principles on which they base their selection of music? How much the national idiom affects on the festivals’ nature – in Opatija before, during and after the war, and also in Serbia where the festival was being established during the civil war?
Concluding, I indicated to correspondences between Croatian and Serbian festivals. First of all, the cradle of both festivals is Opatija, but even though they have the same roots, each festivals constructed its own path of evolution. The Croatian Tribune, logically occupied the place of the former Yugoslav Tribune, given the fact that Opatija belongs to the territory of Croatia. The Serbian festival is actually an answer to the preorientation of Opatija’s festival from Yugoslav to Croatian. However, the most important fact which links two festivals together is their striving to internationalization as well as the promoting of the national musical values.
После завршетка семинарског рада Утицај концепта Музичког бијенала Загреб на генезу Југославенске музичке трибине у Опатији, писаног под менторством проф. др Драгане Стојановић-Новичић, јавила се замисао о подробнијем истраживању фестивалских пројеката, што је резултирало oвим мастер радом, рађеним такође под менторством проф. др Драгане Стојановић-Новичић, школске 2015/2016. године. На Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, рад је 15. септембра 2016. године одбрањен са највишом оценом (10).
При изради мастер рада био сам подстакнут размишљањима о повезаности музичког живота (конкретно фестивалског представљања нове музике) са друштвено-политичком ситуацијом, најпре у СФРЈ, а касније у двема независним државама које настају распадом земље. У раду је већина закључака поткрепљена увидом у правне акте и тумачењем истих, као и анализом изворне архивске грађе београдских и загребачких историјских и музичких архива. Овакав методолошки приступ ...условио је припадност текста историјском дискурсу.
Будући да се фестивал Југославенска музичка трибина/Трибина музичког стваралаштва Југославије, а касније Глазбена трибина Опатија/Међународна глазбена трибина одржава(о) у Опатији (Република Хрватска), хрватске библиотеке и архиви несумњиво поседују највише материјала везаних за ове догађаје, те је пут у Загреб (у два наврата) био неопходан корак у реализацији рада. Овом приликом бих се захвалио Факултету музичке уметности, како на пруженој могућности да мој мастер рад овим електронским издањем стекне ширу читалачку публику, тако и на финансијској помоћи приликом организовања путовања у Загреб. Велику захвалност дугујем запосленима у Хрватском друштву складатеља и Кантусу д.о.о. (Cantus d.o.o, идавачка кућа ХДС-а), који су ми пружили на увид целокупан архивски фонд о поменутим фестивалима. Такође, огромну захвалност дугујем хрватским музиколозима Андрији Томашеку и Еви Седак,
са којима сам имао част да разговарам и добијем драгоцене информације и податке везане за ове догађаје. Подједнако велику захвалност изражавам композиторки Ивани Стефановић која ми је дала корисне сугестије, као и запосленима у Удружењу композитора Србије на издавању архивских докумената везаних за Међународну трибину композитора.
Ипак, највећу захвалност дугујем својој менторки, проф. др Драгани Стојановић-Новичић, јер ми је током дугих разговора о теми увек давала подстицајне савете, примедбе и нове идеје, без којих се моје замисли засигурно не би реализовале на овакав начин.
Keywords:
Contemporary music / Music festival / Politics / Yugoslavia / Croatia / Serbia / Савремена музика / Музички фестивали / Политика / Југославија / Хрватска / СрбијаSource:
Wunderkammer/Their Masters's Voice - Zbornik master radova studenata muzikologije, 2018, 795-887Publisher:
- Београд : Факултет музичке уметности
URI
http://www.fmu.bg.ac.rs/dokumentacija/elektronske_publikacije/9.%20Milos%20Marinkovic,%20Their%20Masters'%20Voice,%20master_final.pdfhttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/4111
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CHAP AU - Маринковић, Милош PY - 2018 UR - http://www.fmu.bg.ac.rs/dokumentacija/elektronske_publikacije/9.%20Milos%20Marinkovic,%20Their%20Masters'%20Voice,%20master_final.pdf UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4111 AB - The subject of this paper is the relation between the music festival as social event and circumstances in the context of the Yugoslav political regime. I tried to demonstrate strong relation of the music life and the social-political framework in the country SFRY as a whole, as well as in its constitutive republics, later independent countries. The study is firstly focused on festival’s presentation of contemporary music in multiethnic Yugoslavia, from the ‘60s to the ‘90s. The fact that the Yugoslav Music Tribune in Opatija represented, as its founder, Branimir Sakač said, the instrument for mutual understanding, confirms the essential idea of the Yugoslav Music Tribune as the annual review of the entire music production in Yugoslavia. With the destroying of Yugoslav federation at the beginning of the ‘90s, the Tribune in Opatija changed its identity. If this festival reflected the collapse of the country, on the other hand, it opened a door for the new perspectives that in different social-political conditions probably would never have emerged. Those perspectives refer to the foundation of the International Review of Composers in Serbia in 1992, as well as to the transformation of the Yugoslav tribune into the Music Tribune Opatija, later the International Music Tribune. After the Yugoslav period, this study moves its focus to the festival’s presentations of new music in significantly politicaly changed parts of the former Yugoslavia – the Republic of Croatia and the Republic of Serbia. These new circumstances bring along with themselves a very important question: Is it possible for the festivals to keep on presenting new music, in spite of the social breakdown and the civil war? What are the similarities, and what the differences between Croatia and Serbia? Where did the political factor more affect on the profiles of new festivals? How do festival’s founders and menagers behave and contemplate, and what are the principles on which they base their selection of music? How much the national idiom affects on the festivals’ nature – in Opatija before, during and after the war, and also in Serbia where the festival was being established during the civil war? Concluding, I indicated to correspondences between Croatian and Serbian festivals. First of all, the cradle of both festivals is Opatija, but even though they have the same roots, each festivals constructed its own path of evolution. The Croatian Tribune, logically occupied the place of the former Yugoslav Tribune, given the fact that Opatija belongs to the territory of Croatia. The Serbian festival is actually an answer to the preorientation of Opatija’s festival from Yugoslav to Croatian. However, the most important fact which links two festivals together is their striving to internationalization as well as the promoting of the national musical values. AB - После завршетка семинарског рада Утицај концепта Музичког бијенала Загреб на генезу Југославенске музичке трибине у Опатији, писаног под менторством проф. др Драгане Стојановић-Новичић, јавила се замисао о подробнијем истраживању фестивалских пројеката, што је резултирало oвим мастер радом, рађеним такође под менторством проф. др Драгане Стојановић-Новичић, школске 2015/2016. године. На Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, рад је 15. септембра 2016. године одбрањен са највишом оценом (10). При изради мастер рада био сам подстакнут размишљањима о повезаности музичког живота (конкретно фестивалског представљања нове музике) са друштвено-политичком ситуацијом, најпре у СФРЈ, а касније у двема независним државама које настају распадом земље. У раду је већина закључака поткрепљена увидом у правне акте и тумачењем истих, као и анализом изворне архивске грађе београдских и загребачких историјских и музичких архива. Овакав методолошки приступ условио је припадност текста историјском дискурсу. Будући да се фестивал Југославенска музичка трибина/Трибина музичког стваралаштва Југославије, а касније Глазбена трибина Опатија/Међународна глазбена трибина одржава(о) у Опатији (Република Хрватска), хрватске библиотеке и архиви несумњиво поседују највише материјала везаних за ове догађаје, те је пут у Загреб (у два наврата) био неопходан корак у реализацији рада. Овом приликом бих се захвалио Факултету музичке уметности, како на пруженој могућности да мој мастер рад овим електронским издањем стекне ширу читалачку публику, тако и на финансијској помоћи приликом организовања путовања у Загреб. Велику захвалност дугујем запосленима у Хрватском друштву складатеља и Кантусу д.о.о. (Cantus d.o.o, идавачка кућа ХДС-а), који су ми пружили на увид целокупан архивски фонд о поменутим фестивалима. Такође, огромну захвалност дугујем хрватским музиколозима Андрији Томашеку и Еви Седак, са којима сам имао част да разговарам и добијем драгоцене информације и податке везане за ове догађаје. Подједнако велику захвалност изражавам композиторки Ивани Стефановић која ми је дала корисне сугестије, као и запосленима у Удружењу композитора Србије на издавању архивских докумената везаних за Међународну трибину композитора. Ипак, највећу захвалност дугујем својој менторки, проф. др Драгани Стојановић-Новичић, јер ми је током дугих разговора о теми увек давала подстицајне савете, примедбе и нове идеје, без којих се моје замисли засигурно не би реализовале на овакав начин. PB - Београд : Факултет музичке уметности T2 - Wunderkammer/Their Masters's Voice - Zbornik master radova studenata muzikologije T1 - Новe културално-фестивалскe перспективe у Хрватској и Србији као резултат друштвено-политичке трансформације музичког фестивала у СФРЈ (Од Југославенске музичке трибине, преко Трибине музичког стваралаштва Југославије, до Глазбене трибине Опатија/Међународне глазбене трибине и Међународне трибине композитора) SP - 795 EP - 887 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4111 ER -
@inbook{ author = "Маринковић, Милош", year = "2018", abstract = "The subject of this paper is the relation between the music festival as social event and circumstances in the context of the Yugoslav political regime. I tried to demonstrate strong relation of the music life and the social-political framework in the country SFRY as a whole, as well as in its constitutive republics, later independent countries. The study is firstly focused on festival’s presentation of contemporary music in multiethnic Yugoslavia, from the ‘60s to the ‘90s. The fact that the Yugoslav Music Tribune in Opatija represented, as its founder, Branimir Sakač said, the instrument for mutual understanding, confirms the essential idea of the Yugoslav Music Tribune as the annual review of the entire music production in Yugoslavia. With the destroying of Yugoslav federation at the beginning of the ‘90s, the Tribune in Opatija changed its identity. If this festival reflected the collapse of the country, on the other hand, it opened a door for the new perspectives that in different social-political conditions probably would never have emerged. Those perspectives refer to the foundation of the International Review of Composers in Serbia in 1992, as well as to the transformation of the Yugoslav tribune into the Music Tribune Opatija, later the International Music Tribune. After the Yugoslav period, this study moves its focus to the festival’s presentations of new music in significantly politicaly changed parts of the former Yugoslavia – the Republic of Croatia and the Republic of Serbia. These new circumstances bring along with themselves a very important question: Is it possible for the festivals to keep on presenting new music, in spite of the social breakdown and the civil war? What are the similarities, and what the differences between Croatia and Serbia? Where did the political factor more affect on the profiles of new festivals? How do festival’s founders and menagers behave and contemplate, and what are the principles on which they base their selection of music? How much the national idiom affects on the festivals’ nature – in Opatija before, during and after the war, and also in Serbia where the festival was being established during the civil war? Concluding, I indicated to correspondences between Croatian and Serbian festivals. First of all, the cradle of both festivals is Opatija, but even though they have the same roots, each festivals constructed its own path of evolution. The Croatian Tribune, logically occupied the place of the former Yugoslav Tribune, given the fact that Opatija belongs to the territory of Croatia. The Serbian festival is actually an answer to the preorientation of Opatija’s festival from Yugoslav to Croatian. However, the most important fact which links two festivals together is their striving to internationalization as well as the promoting of the national musical values., После завршетка семинарског рада Утицај концепта Музичког бијенала Загреб на генезу Југославенске музичке трибине у Опатији, писаног под менторством проф. др Драгане Стојановић-Новичић, јавила се замисао о подробнијем истраживању фестивалских пројеката, што је резултирало oвим мастер радом, рађеним такође под менторством проф. др Драгане Стојановић-Новичић, школске 2015/2016. године. На Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, рад је 15. септембра 2016. године одбрањен са највишом оценом (10). При изради мастер рада био сам подстакнут размишљањима о повезаности музичког живота (конкретно фестивалског представљања нове музике) са друштвено-политичком ситуацијом, најпре у СФРЈ, а касније у двема независним државама које настају распадом земље. У раду је већина закључака поткрепљена увидом у правне акте и тумачењем истих, као и анализом изворне архивске грађе београдских и загребачких историјских и музичких архива. Овакав методолошки приступ условио је припадност текста историјском дискурсу. Будући да се фестивал Југославенска музичка трибина/Трибина музичког стваралаштва Југославије, а касније Глазбена трибина Опатија/Међународна глазбена трибина одржава(о) у Опатији (Република Хрватска), хрватске библиотеке и архиви несумњиво поседују највише материјала везаних за ове догађаје, те је пут у Загреб (у два наврата) био неопходан корак у реализацији рада. Овом приликом бих се захвалио Факултету музичке уметности, како на пруженој могућности да мој мастер рад овим електронским издањем стекне ширу читалачку публику, тако и на финансијској помоћи приликом организовања путовања у Загреб. Велику захвалност дугујем запосленима у Хрватском друштву складатеља и Кантусу д.о.о. (Cantus d.o.o, идавачка кућа ХДС-а), који су ми пружили на увид целокупан архивски фонд о поменутим фестивалима. Такође, огромну захвалност дугујем хрватским музиколозима Андрији Томашеку и Еви Седак, са којима сам имао част да разговарам и добијем драгоцене информације и податке везане за ове догађаје. Подједнако велику захвалност изражавам композиторки Ивани Стефановић која ми је дала корисне сугестије, као и запосленима у Удружењу композитора Србије на издавању архивских докумената везаних за Међународну трибину композитора. Ипак, највећу захвалност дугујем својој менторки, проф. др Драгани Стојановић-Новичић, јер ми је током дугих разговора о теми увек давала подстицајне савете, примедбе и нове идеје, без којих се моје замисли засигурно не би реализовале на овакав начин.", publisher = "Београд : Факултет музичке уметности", journal = "Wunderkammer/Their Masters's Voice - Zbornik master radova studenata muzikologije", booktitle = "Новe културално-фестивалскe перспективe у Хрватској и Србији као резултат друштвено-политичке трансформације музичког фестивала у СФРЈ (Од Југославенске музичке трибине, преко Трибине музичког стваралаштва Југославије, до Глазбене трибине Опатија/Међународне глазбене трибине и Међународне трибине композитора)", pages = "795-887", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4111" }
Маринковић, М.. (2018). Новe културално-фестивалскe перспективe у Хрватској и Србији као резултат друштвено-политичке трансформације музичког фестивала у СФРЈ (Од Југославенске музичке трибине, преко Трибине музичког стваралаштва Југославије, до Глазбене трибине Опатија/Међународне глазбене трибине и Међународне трибине композитора). in Wunderkammer/Their Masters's Voice - Zbornik master radova studenata muzikologije Београд : Факултет музичке уметности., 795-887. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4111
Маринковић М. Новe културално-фестивалскe перспективe у Хрватској и Србији као резултат друштвено-политичке трансформације музичког фестивала у СФРЈ (Од Југославенске музичке трибине, преко Трибине музичког стваралаштва Југославије, до Глазбене трибине Опатија/Међународне глазбене трибине и Међународне трибине композитора). in Wunderkammer/Their Masters's Voice - Zbornik master radova studenata muzikologije. 2018;:795-887. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4111 .
Маринковић, Милош, "Новe културално-фестивалскe перспективe у Хрватској и Србији као резултат друштвено-политичке трансформације музичког фестивала у СФРЈ (Од Југославенске музичке трибине, преко Трибине музичког стваралаштва Југославије, до Глазбене трибине Опатија/Међународне глазбене трибине и Међународне трибине композитора)" in Wunderkammer/Their Masters's Voice - Zbornik master radova studenata muzikologije (2018):795-887, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4111 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије
Маринковић, Милош (Нови Сад : Матица српска, Београд : Музиколошко друштво Србије, 2019) -
Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије
Маринковић, Милош (Нови Сад : Матица српска, Београд : Музиколошко друштво Србије, 2019) -
Научно-музиколошки аспекти Југославенске музичке трибине / Трибине музичког стваралаштва Југославије (1964-1979) / Scientific Musicological Aspects of the Annual Review of Yugoslav Music (1964-1979)
Маринковић, Милош (Београд : Музиколошко друштво Србије, Нови Сад : Матица српска, 2020)