Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости
Doctoral thesis (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се наматематичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатогархеолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета упроучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширемсмислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама натериторији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећисе моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноћедешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредитипостојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу наразличите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда ииндивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географскихкарактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животнесредине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанскекултуре подједнако свесно тих фактора приликом одабира н...еког региона занасељавање.Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касногнеолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторимакоји су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом моделапредвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљивуимпликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности ипраксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери.Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанскакултура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова,Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна,северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источногБаната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градомЛесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупнимраспоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године премакалибрисаним 14C датумима.
Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or moreprecisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on thepreviously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest.The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlementpatterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture duringthe late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression ofprobability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns inchoosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, fromenvironmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to beanalyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show thedifference in environmental factors amongst regions in order to establ...ish whether a prehistoricsociety such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certainregions for settling.The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with thesurrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosingthe settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific,verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activityand practice) on the accumulation of material data over a regional scale.The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinčaculture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo,Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northernMontenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of eastBanat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valleywith the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertationanalyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC.
Keywords:
праисторија / prehistory / неолит / винчанска култура / обрасци насељавања / моделовање предвидљивости локације налазишта / neolithic / Vinča culture / settlement patterns / archaeological site predictive modelingSource:
Универзитет у Београду, 2016Publisher:
- Универзитет у Београду, Филозофски факултет
Funding / projects:
URI
http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3809https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12790/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=526886295
http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/7051
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3924
Institution/Community
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASATY - THES AU - Marić, Miroslav M. PY - 2016 UR - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3809 UR - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12790/bdef:Content/download UR - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=526886295 UR - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/7051 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3924 AB - Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се наматематичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатогархеолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета упроучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширемсмислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама натериторији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећисе моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноћедешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредитипостојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу наразличите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда ииндивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географскихкарактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животнесредине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанскекултуре подједнако свесно тих фактора приликом одабира неког региона занасељавање.Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касногнеолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторимакоји су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом моделапредвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљивуимпликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности ипраксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери.Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанскакултура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова,Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна,северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источногБаната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градомЛесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупнимраспоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године премакалибрисаним 14C датумима. AB - Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or moreprecisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on thepreviously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest.The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlementpatterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture duringthe late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression ofprobability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns inchoosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, fromenvironmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to beanalyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show thedifference in environmental factors amongst regions in order to establish whether a prehistoricsociety such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certainregions for settling.The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with thesurrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosingthe settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific,verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activityand practice) on the accumulation of material data over a regional scale.The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinčaculture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo,Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northernMontenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of eastBanat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valleywith the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertationanalyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC. PB - Универзитет у Београду, Филозофски факултет T2 - Универзитет у Београду T1 - Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3924 ER -
@phdthesis{ author = "Marić, Miroslav M.", year = "2016", abstract = "Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се наматематичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатогархеолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета упроучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширемсмислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама натериторији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећисе моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноћедешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредитипостојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу наразличите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда ииндивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географскихкарактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животнесредине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанскекултуре подједнако свесно тих фактора приликом одабира неког региона занасељавање.Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касногнеолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторимакоји су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом моделапредвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљивуимпликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности ипраксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери.Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанскакултура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова,Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна,северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источногБаната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градомЛесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупнимраспоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године премакалибрисаним 14C датумима., Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or moreprecisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on thepreviously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest.The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlementpatterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture duringthe late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression ofprobability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns inchoosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, fromenvironmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to beanalyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show thedifference in environmental factors amongst regions in order to establish whether a prehistoricsociety such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certainregions for settling.The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with thesurrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosingthe settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific,verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activityand practice) on the accumulation of material data over a regional scale.The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinčaculture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo,Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northernMontenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of eastBanat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valleywith the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertationanalyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC.", publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет", journal = "Универзитет у Београду", title = "Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3924" }
Marić, M. M.. (2016). Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости. in Универзитет у Београду Универзитет у Београду, Филозофски факултет.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3924
Marić MM. Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости. in Универзитет у Београду. 2016;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3924 .
Marić, Miroslav M., "Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости" in Универзитет у Београду (2016), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3924 .