Крв: књижевност, култура
Blood : literature, culture
Књига (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских...), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.
Кључне речи:
Српска народна књижевност / Крв / Eпске формуле / literature / bloodИзвор:
2016Издавач:
- Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
Финансирање / пројекти:
- Језик, фолклор, миграције на Балкану (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178010)
Напомена:
- Посебна издања 134. Балканолошки институт Српске академије наука и уметности
Колекције
Институција/група
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASATY - BOOK AU - Детелић, Мирјана AU - Делић, Лидија PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3921 AB - Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције. PB - Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности T1 - Крв: књижевност, култура T1 - Blood : literature, culture UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921 ER -
@book{ author = "Детелић, Мирјана and Делић, Лидија", year = "2016", abstract = "Зборник Крв. књижевност, култура четврти је у низу темата иницијално инспирисаних анималистичким студијама које су, у оквирима студија културе и категорија моћи, репрезентације и другости, на новим основама почеле да проучавају животиње. Идеја овог уредничког прегнућа била је да се у интерференцији различитих хуманистичких дисциплина животиње везане за основне просторне координате (горе : доле) и основне природне елементе (ваздух : земља : вода : ватра) представе и анализирају у различитим врстама уметности и различитим културним стратусима. Супституирајући ватру сродним симболичким елементом и одустајући од животиња као обједињујућег фактора (не и од животиња као теме!), уреднице су одлучиле да се у овом последњем темату окрену мотиву крви у миту, фолклору, уметностима и култури најшире. Књига која је пред нама оправдала је, чини се, овакав избор. Истраживачке теме покриле су широк распон култура, и у синхроној и у дијахроној пројекцији, широк опсег жанрова (усмених, писаних, филмских), начињен је својеврстан пресек кроз „историју идеје“ о крви у језичком, митском и историјском памћењу, разматране су неке од кључних фигура везаних за фолклор, књижевност и филм, иницијално везаних за простор Балкана (вампири, Дракула). Различитим методолошким захватима битно је разуђена слика о сферама у којима крв фигурира као стабилан симбол и начинима на који она функционише у систему културе – интерференција са другим симболима (вино), позиционирање у антиномији дух : тело (месо), импликације сродства, греха, кривице, злочина (над људима и животињама), савести, институционализовање у обичајној (крвна освета) и судској пракси (суд крви). Атрибуција („црна крвца“), фразеологија, псовке и сродни слојеви језичког идиома петрифицирали су, као и митско-фолклорни наративи, архаичне представе и на сасвим особен начин показали на који се начин крв укључује у шири концепт људске когниције.", publisher = "Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности", title = "Крв: књижевност, култура, Blood : literature, culture", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921" }
Детелић, М.,& Делић, Л.. (2016). Крв: књижевност, култура. Београд : Балканолошки институт Српске академије наука и уметности.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921
Детелић М, Делић Л. Крв: књижевност, култура. 2016;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921 .
Детелић, Мирјана, Делић, Лидија, "Крв: књижевност, култура" (2016), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3921 .