Политика идентитета, музика и говор о музици у доба глобализације

Abstract

У раду jе најпре успостављен теоријски оквир кључних појмова (идентитет, политичка уметност, моћ, дискурс, политика идентитета) помоћу којих је могуће артикулисати проблем односа између појединих примера уметничке музике, односно музичких дискурзивних пракси и процеса којима је обележено доба глобализације. Тако су концепт идентитета, те статуси музике као означитељске праксе и говора о музици као дискурса којим се производи, преноси и трансформише моћ у пољу савременог друштва, сагледани као хипердискурзивна мрежа. Овом мрежом је, с једне стране, успостављена слика света и уметности као хедонистичког места идентитетских трансакција, а с друге стране искристалисана је слика уметности као места моћи које је раније заузимала реал-политика. Потом је указано на чињеницу, коју нарочито истичу научници левичарске оријентације, да је одлука о приписивању уметности јасних, нескривених политичких компетенција заправо одлука успостављена у окриљу неолибералног капитализма ради убрзавања процеса глобализације или, другим речима, омогућавања несметаног протока капитала. Ова теза је илустрована примером уметничких дела Кевина Воланса и Александре Вребалов. Композиције ових аутора промовисао је и у свет уметности уписао пре свих Кронос квартет, музичка институција која је свој рад засновала на идеји промовисања мултикултурализма – пратећег феномена глобализације.

An immense number of scientific works has been written about the phenomenon of identity. Insisting on consideration of the aforementioned phenomenon has become prominent in social and humanistic sciences – and especially in cultural studies being a specific interdisciplinary field – since the sixties of the 20th century. The numerous researches, unlike the previous studies and understanding of identity as a centered, unchangeable and homogeneous entities that appear as objective social facts, at first led to the conclusion that the identity was complex, multifaceted, changeable, unstable construct which occurred and changed its meaning in various historical, social and discursive contexts. After that, the focus of the research was shifted from the consideration of ways of constructing identity to understanding the occurrence of new aspects of identity, that is, multiplication, fragmentation and destruction of existing identities, especially in the era of globalization. Along with an explained statement that each art is political, as art by itself is one of ideological instruments which conceals horrible, in terms of Lacanian Real, which would destroy the society if it could be seen, visualized, heard or touched, there have been discussed some aspects of creativity of Kevin Volans and Aleksandra Vrebalov, composers whose works have been promoted and entered into the world of music by Kronos Quartet, a musical institution whose work is based on the idea of promoting multiculturalism--an accompanying phenomenon of globalization. Modern open politicization of works of art and musical institutions, being by themselves political instruments, have been interpreted, in the spirit of conclusions of left-oriented scientists, as a social decision, within neo-liberal capitalism, which enables acceleration of the process of globalization, that is, unimpeded flow of Capital.