Dasselbe Jahrhundert – verschiedene Epochen. Die Entwicklung der Chorliteratur im 19. Jahrhundert in Ungarn im Spiegel der Rukoveti von Stevan Mokranjac

Abstract

In der ersten Hälfte des 19. Jahrhunderts entfaltete sich in Ungarn eine Gesangsbewegung („dalos mozgalom“), die es mit sich brachte, dass immer mehr Chöre gegründet wurden. Im Gegensatz dazu entstanden Gesangsvereine („dalos kör“) bereits Ende des 18. Jahrhunderts auf dem Gebiet mit einer deutschsprachigen Mehrheit. Der mit politischen Umwälzungen verbundene Freiheitskampf verhinderte eine kontinuierliche Entwicklung der ungarischen Gesangsvereine: Viele Chöre lösten sich nach kurzer Zeit wieder auf, und die öffentlichen Auftritte wurden eingestellt. In einen ähnlichen Kontext lassen sich auch die Werke von Stevan Mokranjac, besonders sein Liedzyklus Rukoveti, einordnen, der 15 Kompositionen in sich vereint. Durch ausgewählte Beispiele der ungarischen und serbischen Chorliteratur des 19. Jahrhunderts und im Zusammenhang mit der Untersuchung der sozio-politischen Verbindungen sowie der Kompositionssturktur und spezifschen Methoden, gilt es, die Bedeutung der Rukoveti von Stevan Mokranjac in dem zeitgenössischen Musikleben darzustellen

Један исти век, а упркос томе различите епохе – да ли је то могуће? Јесте. Када посматрамо Европу XIX века, видимо да су различите нације на различите начине доживљавале своју националну самосвест. Независност су могле освојити у различитим тренуцима. Иако су циљеви били исти, свака држава и свака нација следила је сопствени пут. Овај временски период се различито одражавао на њихов политички, економски и културни живот. Такав је случај био и са Србима и Мађарима; обе нације су се морале борити са различитим силама, што се одразило на њихов културни живот. Чувени српски композитор Стеван Мокрањац већ је у XIX веку приметио да су за изградњу истинске националне музичке и хорске културе неопходне сопствена традиција и народна музика. Због тога је и сам прикупљао народне мелодије и прерађивао то благо у својим композицијама. У Мађарској је покрет за националну музику отпочео, али прави пут у том правцу откриће се тек касније. За немачке Liedertafeln у XIX веку најпре су оснивани мушки хорови, док су женски и мешовити хорови остали у другом плану. Иако су мађарски музичари увек тражили свој независни развојни пут, страни утицаји су остали јаки. Овај процес је трајао дуго, а право усмерење мађарског музичког живота уследило је тек почетком XX века под вођством Золтана Кодаља (Zoltán Kodálу) и Беле Бартока (Béla Bartók).