Reception of Stevan Stojanović Mokranjac’s composing creativity in the musical life of Bosnia and Herzegovina: Austro-Hungarian period

Abstract

With the arrival of the Austro-Hungarian Monarchy, Bosnia and Herzegovina encountered Western European social trends, which affected the shaping of musical life physiognomy in the late nineteenth and early twentieth century. In this extremely intricate relationship between national and pro-European-oriented cultural trends, Serbian composer Stevan Stojanović Mokranjac had a special position as a unique musical phenomenon, since he was a composer whose musical talent imposed itself as an authority in strengthening the national musical expression and serving as a guideline for numerous BH artists.

Друштвено-политичке прилике које су настале током аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878–1918) значајно су деловале на друштвени, културни, а самим тим и музички живот тога времена. Нова власт са собом доноси њој блиске и знане облике животног стила, који у датим моментима постају део политичке идеологије ношене на крилима политичких визија заједничког министра финансија, Бенјамина фон Калаја (Benjamin von Kállay). Посматрајући окупацију као цивилизаторску мисију, Калајев систем настоји да промовише одговарајуће облике друштвеног и културног деловања, које је грађанство прихватало с резервом. Стога је за локално становништво било од изузетне важности да негује све музичке праксе усмерене на очување националног идентитета, при чему су посебан значај имали уметници који су свој стваралачки опус изграђивали на фолклорним елементима. У тој надасве комплексној причи, српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац заузима посебно место. Његови стваралачки импулси најпре допиру до босанскохерцеговачких Срба, и то путем неговања традиције Светосавских беседа и националних певачких друштава, да би се касније проширили и на остале националне, конфесионалне и социјалне групе босанскохерцеговачког становништва, као и досељеника. Ово је резултирало афирмативном рецепцијом Мокрањчевог стваралаштва у најзначајнијим репродуктивним и продуктивним сегментима музичког живота БиХ. Мокрањчева дела била су заступљена на програмима различитих врста музичких догађаја, а значајно су утицала и на стваралаштво босанскохерцеговачких композитора. Тако је Мокрањац постао један од најцењенијих стваралаца у БиХ, будући да је универзалност његовог музичког језика била препозната на свим друштвеним и културним инстанцама.