Show simple item record

Музичко извођаштво као приповедање: памћење, европске интеграције и Балтичка филхармонија младих

dc.contributorJovanović, Jelena
dc.creatorRamnarine, Tina K.
dc.date.accessioned2018-09-13T10:32:16Z
dc.date.available2018-09-13T10:32:16Z
dc.date.issued2014
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3889
dc.description.abstractStorytelling has been theorized as a performative, narrative practice, but it has not been employed often as a trope in studies of musical performance. This article outlines a theoretical context for exploring the possibilities of such a conceptual move within musicology by referring to the anthropological and performance studies approaches of Turner and Schechner. Benjamin’s reflection on the storyteller as a narrator of memory and history frames the presentation of a case-study on the Baltic Youth Philharmonic Orchestra.en
dc.description.abstractПриповедање је у теоријама разматрано као перформативна, наративна пракса, али се не употребљава често као троп у студијама музичког извођаштва. Ова студија скицира теоријске контексте, преузете из антропологије и студија перформанса, како би истражила могућности наведеног концептуалног помака у оквиру музикологије. Разматрање Валтера Бењамина (Walter Benjamin) о приповедачу као наратору памћења и историје уоквирује студију случаја о Балтичкој филхармонији младих, као и о капацитету музичког извођења за промовисање политичких идеологија, у овом случају нарочито истакнутих европских интеграција. Виђење идеологија као прича одговара антрополошком поимању прича које могу стварати друштвене системе, обликовати друштвене промене и наглашавати односе моћи. Схватање оркестарске праксе као начина мишљења о друштвеним процесима приповедања значајно је зато што се дискурси о оркестрима често преусмеравају од разматрања извођења до политике, чак до те мере да односи који се везују за оркестар бивају концептуализовани попут политичких односа. Студија случаја контекстуализована је у односу на оркестре младих уопште. Оркестри представљају музичке институције високе вредности, са доминантним системом преношења у оквиру музичког образовања. Оркестри младих испрва су оснивани у Сједињеним Америчким Државама и Европи почетком XX века, те су анализирани у погледу процеса аудиција, избора репертоара, финансирања и административних структура. Имајући у виду кратку историју оркестара младих као институција, значајно је навести да су они заузимали све значајнију улогу у оквиру политичких и економских пројеката широм света. Ова студија указује на то како су оркестри укључени у поновна посматрања прошлости, и начине на које су политичке и културне границе реоркестриране у оквирима различитих представа националног, обликујући политичке визије европских интеграција. Мноштво претходно саопштених, различитих приступа промишљању Балтичке филхармоније младих, у етнографском наративу, истакнути су у закључним разматрањима. Кључно место ових закључака подразумева да мишљење о музичком извођењу, као приповедању, наглашава наративне, интерпретативне и интерсубјективне улоге свих учесника, укључујући саму улогу етнографа. Ми представљамо приповедаче са сопственим политичким искуствима музичара и истраживача, и као такви одражавамо општа кретања нашег времена. Али, коју причу бисмо испричали истражујући музичко извођење, и које приче музичка извођења преносе?sr
dc.language.isoensr
dc.publisherBelgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Artssr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceМузикологија / Musicology
dc.subjectperformancesr
dc.subjectstorytellingsr
dc.subjectBaltic Youth Philharmonicsr
dc.subjectorchestrasr
dc.titleMusical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestraen
dc.titleМузичко извођаштво као приповедање: памћење, европске интеграције и Балтичка филхармонија младихsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractРамнарине, Тина К.; Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Orchestra; Muzičko izvođaštvo kao pripovedanje: pamćenje, evropske integracije i Baltička filharmonija mladih;
dc.citation.spage83
dc.citation.epage103
dc.citation.volumeI
dc.citation.issue16
dc.identifier.doi10.2298/MUZ1416083R
dc.description.otherMy research on orchestras has been funded by the AHRC and undertaken within the AHRC Centre for Musical Performance as Creative Practice. My case-study was presented as part of a keynote lecture at the international conference on Baltic Musics and Musicologies in collaboration with the Sounds New Music Festival in May 2011. I am grateful to the conference chair, Eva Mantzourani for the invitation. I am also grateful for opportunities to present versions of this paper at the European Seminar in Ethnomusicology 2012, chaired by Ana Hofman, and at a seminar on Borders, Mobilities and Cultural Encounters at the University of Eastern Finland (2014) at the invitation of Jopi Nyman.en
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/12413/bitstream_12413.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record