Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestra
Музичко извођаштво као приповедање: памћење, европске интеграције и Балтичка филхармонија младих
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Storytelling has been theorized as a performative, narrative practice, but it has not been employed often as a trope in studies of musical performance. This article outlines a theoretical context for exploring the possibilities of such a conceptual move within musicology by referring to the anthropological and performance studies approaches of Turner and Schechner. Benjamin’s reflection on the storyteller as a narrator of memory and history frames the presentation of a case-study on the Baltic Youth Philharmonic Orchestra.
Приповедање је у теоријама разматрано као перформативна, наративна
пракса, али се не употребљава често као троп у студијама музичког извођаштва.
Ова студија скицира теоријске контексте, преузете из антропологије и
студија перформанса, како би истражила могућности наведеног концептуалног
помака у оквиру музикологије. Разматрање Валтера Бењамина (Walter
Benjamin) о приповедачу као наратору памћења и историје уоквирује студију
случаја о Балтичкој филхармонији младих, као и о капацитету музичког извођења
за промовисање политичких идеологија, у овом случају нарочито истакнутих
европских интеграција.
Виђење идеологија као прича одговара антрополошком поимању прича
које могу стварати друштвене системе, обликовати друштвене промене и наглашавати
односе моћи. Схватање оркестарске праксе као начина мишљења
о друштвеним процесима приповедања значајно је зато што се дискурси о
оркестрима често преусмеравају од разматрања извођења до политике, чак до
те мере да односи који се везују з...а оркестар бивају концептуализовани попут
политичких односа.
Студија случаја контекстуализована је у односу на оркестре младих
уопште. Оркестри представљају музичке институције високе вредности, са
доминантним системом преношења у оквиру музичког образовања. Оркестри
младих испрва су оснивани у Сједињеним Америчким Државама и Европи
почетком XX века, те су анализирани у погледу процеса аудиција, избора
репертоара, финансирања и административних структура. Имајући у виду
кратку историју оркестара младих као институција, значајно је навести да
су они заузимали све значајнију улогу у оквиру политичких и економских
пројеката широм света. Ова студија указује на то како су оркестри укључени
у поновна посматрања прошлости, и начине на које су политичке и културне
границе реоркестриране у оквирима различитих представа националног,
обликујући политичке визије европских интеграција. Мноштво претходно саопштених, различитих приступа промишљању Балтичке филхармоније
младих, у етнографском наративу, истакнути су у закључним разматрањима.
Кључно место ових закључака подразумева да мишљење о музичком извођењу,
као приповедању, наглашава наративне, интерпретативне и интерсубјективне
улоге свих учесника, укључујући саму улогу етнографа. Ми представљамо
приповедаче са сопственим политичким искуствима музичара и истраживача,
и као такви одражавамо општа кретања нашег времена. Али, коју причу бисмо
испричали истражујући музичко извођење, и које приче музичка извођења
преносе?
Ključne reči:
performance / storytelling / Baltic Youth Philharmonic / orchestraIzvor:
Музикологија / Musicology, 2014, I, 16, 83-103Izdavač:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Napomena:
- My research on orchestras has been funded by the AHRC and undertaken within the AHRC Centre for Musical Performance as Creative Practice. My case-study was presented as part of a keynote lecture at the international conference on Baltic Musics and Musicologies in collaboration with the Sounds New Music Festival in May 2011. I am grateful to the conference chair, Eva Mantzourani for the invitation. I am also grateful for opportunities to present versions of this paper at the European Seminar in Ethnomusicology 2012, chaired by Ana Hofman, and at a seminar on Borders, Mobilities and Cultural Encounters at the University of Eastern Finland (2014) at the invitation of Jopi Nyman.
Institucija/grupa
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Ramnarine, Tina K. PY - 2014 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3889 AB - Storytelling has been theorized as a performative, narrative practice, but it has not been employed often as a trope in studies of musical performance. This article outlines a theoretical context for exploring the possibilities of such a conceptual move within musicology by referring to the anthropological and performance studies approaches of Turner and Schechner. Benjamin’s reflection on the storyteller as a narrator of memory and history frames the presentation of a case-study on the Baltic Youth Philharmonic Orchestra. AB - Приповедање је у теоријама разматрано као перформативна, наративна пракса, али се не употребљава често као троп у студијама музичког извођаштва. Ова студија скицира теоријске контексте, преузете из антропологије и студија перформанса, како би истражила могућности наведеног концептуалног помака у оквиру музикологије. Разматрање Валтера Бењамина (Walter Benjamin) о приповедачу као наратору памћења и историје уоквирује студију случаја о Балтичкој филхармонији младих, као и о капацитету музичког извођења за промовисање политичких идеологија, у овом случају нарочито истакнутих европских интеграција. Виђење идеологија као прича одговара антрополошком поимању прича које могу стварати друштвене системе, обликовати друштвене промене и наглашавати односе моћи. Схватање оркестарске праксе као начина мишљења о друштвеним процесима приповедања значајно је зато што се дискурси о оркестрима често преусмеравају од разматрања извођења до политике, чак до те мере да односи који се везују за оркестар бивају концептуализовани попут политичких односа. Студија случаја контекстуализована је у односу на оркестре младих уопште. Оркестри представљају музичке институције високе вредности, са доминантним системом преношења у оквиру музичког образовања. Оркестри младих испрва су оснивани у Сједињеним Америчким Државама и Европи почетком XX века, те су анализирани у погледу процеса аудиција, избора репертоара, финансирања и административних структура. Имајући у виду кратку историју оркестара младих као институција, значајно је навести да су они заузимали све значајнију улогу у оквиру политичких и економских пројеката широм света. Ова студија указује на то како су оркестри укључени у поновна посматрања прошлости, и начине на које су политичке и културне границе реоркестриране у оквирима различитих представа националног, обликујући политичке визије европских интеграција. Мноштво претходно саопштених, различитих приступа промишљању Балтичке филхармоније младих, у етнографском наративу, истакнути су у закључним разматрањима. Кључно место ових закључака подразумева да мишљење о музичком извођењу, као приповедању, наглашава наративне, интерпретативне и интерсубјективне улоге свих учесника, укључујући саму улогу етнографа. Ми представљамо приповедаче са сопственим политичким искуствима музичара и истраживача, и као такви одражавамо општа кретања нашег времена. Али, коју причу бисмо испричали истражујући музичко извођење, и које приче музичка извођења преносе? PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestra T1 - Музичко извођаштво као приповедање: памћење, европске интеграције и Балтичка филхармонија младих SP - 83 EP - 103 VL - I IS - 16 DO - 10.2298/MUZ1416083R UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3889 ER -
@article{ author = "Ramnarine, Tina K.", year = "2014", abstract = "Storytelling has been theorized as a performative, narrative practice, but it has not been employed often as a trope in studies of musical performance. This article outlines a theoretical context for exploring the possibilities of such a conceptual move within musicology by referring to the anthropological and performance studies approaches of Turner and Schechner. Benjamin’s reflection on the storyteller as a narrator of memory and history frames the presentation of a case-study on the Baltic Youth Philharmonic Orchestra., Приповедање је у теоријама разматрано као перформативна, наративна пракса, али се не употребљава често као троп у студијама музичког извођаштва. Ова студија скицира теоријске контексте, преузете из антропологије и студија перформанса, како би истражила могућности наведеног концептуалног помака у оквиру музикологије. Разматрање Валтера Бењамина (Walter Benjamin) о приповедачу као наратору памћења и историје уоквирује студију случаја о Балтичкој филхармонији младих, као и о капацитету музичког извођења за промовисање политичких идеологија, у овом случају нарочито истакнутих европских интеграција. Виђење идеологија као прича одговара антрополошком поимању прича које могу стварати друштвене системе, обликовати друштвене промене и наглашавати односе моћи. Схватање оркестарске праксе као начина мишљења о друштвеним процесима приповедања значајно је зато што се дискурси о оркестрима често преусмеравају од разматрања извођења до политике, чак до те мере да односи који се везују за оркестар бивају концептуализовани попут политичких односа. Студија случаја контекстуализована је у односу на оркестре младих уопште. Оркестри представљају музичке институције високе вредности, са доминантним системом преношења у оквиру музичког образовања. Оркестри младих испрва су оснивани у Сједињеним Америчким Државама и Европи почетком XX века, те су анализирани у погледу процеса аудиција, избора репертоара, финансирања и административних структура. Имајући у виду кратку историју оркестара младих као институција, значајно је навести да су они заузимали све значајнију улогу у оквиру политичких и економских пројеката широм света. Ова студија указује на то како су оркестри укључени у поновна посматрања прошлости, и начине на које су политичке и културне границе реоркестриране у оквирима различитих представа националног, обликујући политичке визије европских интеграција. Мноштво претходно саопштених, различитих приступа промишљању Балтичке филхармоније младих, у етнографском наративу, истакнути су у закључним разматрањима. Кључно место ових закључака подразумева да мишљење о музичком извођењу, као приповедању, наглашава наративне, интерпретативне и интерсубјективне улоге свих учесника, укључујући саму улогу етнографа. Ми представљамо приповедаче са сопственим политичким искуствима музичара и истраживача, и као такви одражавамо општа кретања нашег времена. Али, коју причу бисмо испричали истражујући музичко извођење, и које приче музичка извођења преносе?", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestra, Музичко извођаштво као приповедање: памћење, европске интеграције и Балтичка филхармонија младих", pages = "83-103", volume = "I", number = "16", doi = "10.2298/MUZ1416083R", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3889" }
Ramnarine, T. K.. (2014). Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestra. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(16), 83-103. https://doi.org/10.2298/MUZ1416083R https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3889
Ramnarine TK. Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestra. in Музикологија / Musicology. 2014;I(16):83-103. doi:10.2298/MUZ1416083R https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3889 .
Ramnarine, Tina K., "Musical Performance as Storytelling: Memory, European Integration, and the Baltic Youth Philharmonic Оrchestra" in Музикологија / Musicology, I, no. 16 (2014):83-103, https://doi.org/10.2298/MUZ1416083R ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3889 .