Performing Sound of the Past: Remix in Electronic Dance Music Culture

Abstract

The term remix, defined as an activity of taking data from pre-existing materials to combine them into new forms according to personal taste, relates to various elements and areas of contemporary culture. Whichever model used, consideration of the remix depends on recognition of pre-existing cultural codes. Therefore, as a second layer, the remix relies on the authority of the original and it functions at the meta-level. The audience may see a trace of history with the pre-existing object and the meaning creates in the viewer(s), reader(s), listener(s) or, in the contemporary world of DJs and popular electronic dance music culture – in dancer(s). With the aim of specifying modes of creating particular ambients, this paper will consider and examine the song Why Don’t You? remixed by Marko Milićević, a Serbian DJ also known as Gramophonedzie, and illuminate how material from the past can create a constructive (musical) dialogue.

Ремикс се, као активност преузимања материјала из већ постојеће целине како би се, према сопственом укусу, обликовале нове форме, јавља у уметности, медијима, култури; повезан је са утицајима постмодерне, процесима глобализације и новим медијима, а користи се и у описивању најразличитијих феномена: музике, визуелних уметности, интернета, моде, дизајна итд. Међутим, без обзира у којем се облику појављује, само разумевање ремикса зависи од познавања већ постојећег културног кôда. Из тог разлога, он се узда и ослања на ауторитет оригинала, те функционише на метанивоу. Публика у ремиксу може запазити траг прошлог, док се његова значења генеришу у посматрачима, читаоцима, слушаоцима, а када говоримо о свету ди-џејева и популарне електронске музике – и у играчима. Београдски ди-џеј Марко Милићевић, познат као Грамофонџије (Gramophonedzie), направио је ремикс нумере Why don’t you, верзију са којом је чувена џез певачица Пеги Ли (Peggy Lee) дебитовала у Њујорку 1942. године уз пратњу ансамбла Бенија Гудмена (Benny Goodman). Примером овог ремикса, који је објављен 1. марта 2010. године и убрзо одликован европском наградом МТV, предочавам начине на које се, коришћењем материјала из прошлости, може креирати конструктиван (музички) дијалог. На првом нивоу анализе показујем како је ди-џеј Грамофонџије креирао ремикс у односу на оригинални постојећи материјал, односно како је џез нумера вешто уткана и изведена у електронској музици за игру. На другом нивоу, моја пажња је усмерена на званични музички видео-спот, кроз који представљам како се основна идеја ремикса, коју схватам као извођење старог у новом, отеловљује у видео-слику. Резултати ових анализа отварају простор за испитивање начина на које ремикс функционише у извођењу уживо, као део ди-џеј сета, стварајући структуру која повезује музику, видео, амбијент, ди-џеја и играче. Мој циљ јесте да покажем како понављање постојећег звучног материјала постаје понављање са разликом, док сâм материјал може бити (пре)обликован и проширен изван музике.