The Live Album or the Many Ways of Representing Performance

Abstract

The analysis of live albums can clarify the dialectic between studio recordings and live performances. After discussing key concepts such as authenticity, space, time and place, and documentation, the author gives a preliminary definition of live albums, combining available descriptions and comparing them with different typologies and functions of these recordings. The article aims to give a new definition of the concept of live albums, gathering their primary elements: “A live album is an officially released extended recording of popular music representing one or more actually occurred public performances”.

Дијалектички однос који се успоставља између студијских снимака и „живих” наступа од кључног је значаја у популарној музици, а посебно у естетици рока. Културалне импликације ове јукстапозиције могу се пратити кроз проучавање албума уживо / живих албума (live albums), што се односи како на снимке, тако и на „жива” искуства. Да би се објаснила суштина ове врсте снимака, у раду су укратко описани кључни појмови: аутентичност, простор, време и место, документација (а посебно дијалектички однос између појмова архив и сећање). Аутор комбинује расположиве описе живих албума како би скицирао прелиминарну дефиницију, коју ће укрстити са различитим типологијама и функцијама ових снимака. Овакви албуми се по правилу дефинишу као супротност, с једне стране, студијским албумима, и, с друге, аматерским незвачничним („пиратским”) снимцима (bootlegs); обично се на њима чује добацивање из масе слушалаца / публике и препознаје одређени степен обраде и доснимавања звука. Предложена је типологизација албума уживо, заснована на односу између снимка и локације извођења на коју снимак реферира. Иако многи од најбољих албума те врсте представљају по један догађај, многи други су састављени од исечака са више наступа; они се понекад и не могу разликовати од „лажних“ живих албума, који су снимљени у студију и код којих се наводно присуство масе придодаје из различитих извора. Албуми уживо су увек представљали комерцијални ризик, бар до деведесетих година XX века, када је производња снимака постала знатно јефтинија; отуда су у односу на студијске албуме обично лошије продавани и мање цењени. Међутим, уметници и продуценти настављају да их објављују, будући да постоји њихова практична функција (нпр. попуњавају временски размак између студијских албума) и будући да код публике још увек постоји потражња за њима. Повремено, посебно током седамдесетих година XX века, успели албум уживо био је у стању да слушаоцу пружи „осећање да је био тамо”, а да продуценту обезбеди добар приход. Циљ таквих албума увек је исти: представити „живо” извођење – али се то чини на различите начине, уз већу или мању „дораду” оригиналног снимка и у већини случајева уз „хиперреалну” представу савршене гомиле (публике) на савршеном концерту. На крају чланка предложена је нова дефиниција албума уживо, која резимира његове примарне, есенцијалне елементе: „Живи албум је званично издат проширени звучни запис популарне музике, који репрезентује један или више стварних јавних наступа”.